Od prethodnog izveštaja dogodili su se novi uznemirujući slučajevi pretnji i napada na novinare, ali su oni ostali nekažnjeni, navodi se u tekstu. HRV u izveštaju govori o ključnim problemima u svakoj od zapadnobalkanskih zemalja.
Kada je reč o Srbiji, HRV napominje da je Nezavisno udruženje novinara Srbije registrovalo 57 incidenata protiv novinara u 2015. i 33 u privih sedam meseci 2016.
Ti incidenti uključuju 16 fizičkih napada 41 verbalnu pretnju, 28 incidenata koje uključuju pritisak i napade na imovinu, iznosi se u tekstu.
Organizacija napominje da je rad komisije formirane da istraži ubistva istaknutih novinara Slavka Ćuruvije u 1999. godini, Dade Vujasinovic 1994. godine i Milana Pantića 2001. godine učinila slab napredak.
U Izveštaju se navodi da su vladini funkcioneri i provladini mediji u više navrata vodili kampanje diskreditovanja "nezavisnih i kritičkih medija", poput BIRN-a, Centra za istraživačko novinarstvo Srbije i Mreže za istraživanje kriminala i korupcije.
HRV ukazuje da su Evropska komisija i komesar za proširenje Johanes Han izrazili zabrinutost u pogledu slobode medija u regionu ali su, kako napominje "govorili samo uopšteno bez detaljnih preporuka kako da se prisupi nedostatku efikasne vladine istrage napada na novinare.
Jedino je Evropski parlament ponudio nešto konkretnije preporuke o tom pitanju, napominje HRV.
"U trenutku kada je to važnije nego ikad, nezavisno novinarstvo je na zapadnom Balkanu priterano uza zid", ocenjuje Lidija Gal, istraživač Hjuman rajts voča, zadužena za zapadni Balkan.
