"Svesni smo da, po zakonu, oni nemaju prava na smeštaj, ali se bojimo da će se neko, ako se ovako nastavi, smrznuti i umreti. Lekari koji obilaze izbeglice već su nam prijavili slučajeve hipotermije i promrzlina. Srbija je pokazala da se od svih zemalja u regionu najbolje odnosi prema izbeglicama, mi molimo da se ta praksa i nastavi", navodi se su saopštenju Info centra za azil.
Prema prognozi meteorologa u narednih sedam dana u Srbiji biće uglavnom suvo i veoma hladno, samo se u noći imzedju subote i nedelje i u nedelju tokom dana očekuje prolazno naoblačenje sa snegom.
Do ponedeljka u jutarnjim satima biće umeren i jak mraz, a najviša temperatura u većini mesta oko nula stepeni.
Komesarijat za izbeglice: Nećemo dozvoliti da se bilo ko smrzne
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije saopštio je danas da postoje dovoljni kapaciteti za smeštaj migranata koji prolaze kroz Srbiju i da neće dopustiti da se bilo ko smrzne zbog neposedovanja adekvatne potvrde ili zbog toga što je ona istekla.
U Komesarijatu za izbeglice je tim povodom rečeno da su sasvim svesni kakve su vremenske prilike i da će u skladu sa time i reagovati.
"Bez obzira na to što određen broj migranata nisu tražioci azila i što njihov boravak više nije legalan, omogućen im je boravak u centrima za smeštaj tražilaca azila, jer su ovakve vremenske prilike i temperature za ljude ih tih krajeva ekstremne", rečeno je u Komesarijatu.
Kako je istaknuto, niko od njih neće biti ostavljen bez smeštaja i hrane dok se vremenske prilike ne poprave i ne nađe drugo rešenje.
Trenutno oko 40 izbeglica u parkovima
U parkovima Beograda trenutno spava oko 40 izbeglica sa Bliskog istoka, izjavio je danas Vladimir Sjekloća iz Info centra za azil.
"Ne možemo precizno da kažemo koliko trenutno ima izbeglica u Beogradu. Beograd je tranzitna zona, tako da njihov broj varira iz trenutka u trenutak. Na osnovu broja ćebadi koje smo podelili, možemo da zaključimo da u parkovima Beograda trenutno spava 40 ljudi", rekao je Sjekloća.
On je objasnio da se izbeglicama izdaju tranzitne potvrde, na osnovu kojih imaju pravo da u Srbiji budu tri dana.
"Te potvrde se zovu i policijske potvrde i na osnovu njih, njima je limitiran boravak u Srbiji na tri dana. Posle toga oni nemaju pravo da više budu ovde. Imamo problem sa onima kojima su te potvrde istekle, a i dalje su u Srbiji", rekao je on.
Prema njegovim rečima, ima i izbeglica koje još nisu došle na red da budu registrovane, jer u Beogradu postoji samo jedna policijska uprava koja izdaje tu vrstu dokumenata, u Savskoj ulici.
Info centar za azil apelovao je na nadležne organe da obezbede adekvatne uslove za sve izbeglice, bez obzira da li imaju validnu tranzitnu policijsku potvrdu.
Prema podacima Info centra, lekari su prijavili da među izbeglicama koje spavaju na ulicama, ima slučajeva hipotermije i promrzlina.
Komentrišući navode da neke izbeglice odbijaju da budu smeštene u centrima za azil, Sjekloća je kazao "da je to njihovo pravo".
"Oni imaju pravo da budu smešteni ili u centru za azil, dok se ne završi postupak o azilu, ili u hotelu ili hostelu i to do tri dana. Kada udju u postupak za azil, oni mogu da budu i na privatnoj adresi, ali policija o tome mora biti obaveštena", naveo je on. Ocenio je da nevladin sektor "veoma dobro" radi svoj posao u suočavanju sa izbegličkom krizom.
"Nevladin sektor se trudio da pokaže institucijama u Srbiji da je na usluzi u rešavanju ove krize. Zajednička saradnja vladinog ili nevladinog sektora je do sada obezbedjivala da izbeglice imaju sigurno utočište ili prolaz kroz Srbiju", rekao je on.
Dodao da je prema podacima Info centra, u Beogradu za izbeglice u gotovo svim slučajevima obezbeđena lekarska pomoč.
"Kada su u sistemu azila, lekarska pomoć im je po zakonu obezbeđena. U parkovima i na drugim lokacijama gde se nalaze izbeglice, imamo lekare koji pripadaju nevladinom sektoru ili one koji su okviru sistema zdravstvene zaštite Republike Srbije", rekao je Sjekloća.
On je dodao da je saradnja sa zdravstvenim službama na zavidnom nivou i da izbeglice dobijaju neophodne upute od lekara ako im je potrebna sekundarna medicinska nega, na primer hospitalizacija.
"To, makar u Beogradu, dobro funkcioniše", rekao je Sjekloća.
