VRŠAC - Svaki dan strepim da nam ne aktiviraju hipoteku za stan i da ne odemo na ulicu. Muž i ja smo se razboleli zbog tog stambenog kredita u francima“, priča Tijana Mohora iz Vršca.
Njena prva rata za kredit od 63.000 franaka (39.000 evra) bila je 21.000 dinara. Za osam godina, koliko ga otplaćuje, rata joj je porasla skoro tri puta. Uz to, porasla je i glavnica u evrima, pa sada ispada kao da nije ni vraćala kredit.
- Jedva smo nalazili način da plaćamo i tih 48.700 dinara, koliko nam je bila rata do pre neki dan. A onda novi šok zbog jačanja franka. Za dan nam je porastao dug za još 12.000 dinara, pa će nam rata kredita prelaziti 60.000 dinara. Kako ćemo i šta ćemo, evo tri dana mislim se i premišljam... - očajna je Tijana.
Pre dve godine muž joj je doživeo infarkt, sve zbog kredita podignutog da bi kupili stan od 55 kvadrata u Vršcu.
- Banka nam je nekontrolisano i nezakonito dizala maržu, tako da je u jednom trenutku rata sa 20.000 dinara skočila na 40.000. Tužili smo i dobili prvostepenu presudu na sudu, sad čekamo i presudu Apelacionog suda - priča.
Kako otplaćuju kredit i školuju dvoje dece, kako kaže, ni ona sama ne zna jer za ratu ode više od polovine primanja.
- Stalno smo u nekom zaostatku od 10.000 dinara. Mi, fakultetski obrazovani, grebemo se od roditelja penzionera, dovijamo se sa čekovima, počekom... Ne preterujem ako kažem da smo do juče bili u agoniji, a sada smo očajni. Država bi morala da nađe sistemsko rešenje i da stane iza svojih građana - kaže Tijana.
I dok u Hrvatskoj i BiH zvanične finansijske institucije reaguju i traže sastanke s predstavnicama banaka kako bi našli rešenje za dužnike u švajcarcima, u Srbiji država ćuti. Zasad se samo čuju apeli Udruženja „Efektiva“, pojedinaca i ekonomista da se država uključi u rešavanje problema.
Dejan Gavrilović, predsednik „Efektive“, ističe da su oni zahtevali hitan sastanak u vezi s jačanjem švajcarca s Narodnom bankom Srbije i Udruženjem banaka. Do juče po podne odgovor nisu dobili.
Da bi banke morale da olakšaju otplatu kredita u francima, smatra i Hasan Hanić, dekan Beogradske bankarske akademije. Kako kaže, centralna banka bi trebalo da apeluje na banke da ne prenose ceo teret porasta cene švajcarca na korisnike kredita, nego da jedan deo svog profita smanje.
Na pitanje kako mogu da pomognu klijentima kojima su preko noći rate porasle 20 odsto, i u banakama koje su odobravale ove kredite uglavnom ćute.
Jedino u Hipo Alpe-Adrija banci ističu da će izaći u susret klijentima kako bi mogli da nastave da otplaćuju kredite u švajcarskim francima, dok u Erste banci savetuju klijente da „pre preduzimanja bilo kakvih poteza sačekaju stabilizaciju kursa franka“.
U ovoj banci kažu i da će „pratiti dešavanja kako bi pronašli najbolja rešenja“.
Jelašić upozoravao 2007.
„Neodgovornost države je odluka Vlade da se omoguće subvencije za stambene kredite koji su vezani za švajcarski franak jer se na taj način građani izlažu većem riziku. Kretanje odnosa valuta je nepredvidivo, a niža kamata na kredite znači veći rizik. Ako je nešto prilikom zaduživanja jeftinije, rizik pri vraćanju je veći“, upozorio je 2007. Radovan Jelašić, bivši guverner NBS.
Uzvratio mu je tadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, koji je izjavio da će franak ostati stabilan, vezan za evro, i da nema opasnosti da će stambeni krediti vezani za tu valutu poskupeti.
( Blic)
