BEOGRAD - Komesarijat za izbeglice saopštio je danas da dve decenije posle hrvatske akcije Oluja u kojoj je proterano više od 200.000 Srba, još postoje nerešena pitanja sa Hrvatskom koja pogađaju izbegličku populaciju.
Od 610.000 izbeglih koji su od 1991. godine utočište potražili u Srbiji 35.295 osoba i dalje ima status izbeglica, a od tog broja je 25.962 osoba ize Hrvatske.
Kako se u saopštenju navodi, nekoliko desetina hiljada izbeglica nije vratilo svoje stanarsko pravo, Hrvatska nije obnovila više od 18.000 srušenih srpskih kuća, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima.
"Nekoliko hiljada zahteva za obnovu u drugom stepenu godinama čeka na odgovor, a zabeleženi su i slučajevi oduzimanja ličnih karata izbeglicama na granici sa Hrvatskom" saopštio je Komesarijat za izbeglice.
Podseća se da Hrvatska još nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u državnoj upravi, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama.
Dodaje se da Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, a u zastoju su i svi postupci u vezi sa obnovom imovine i stambenim zbrinjavanjem bivših nosilaca oduzetih stanarskih prava u Hrvatskoj.
Parastos žrtvama hrvatske vojne akcije "Oluja" u kojoj je ubijeno je oko 2.500 ljudi biće služen u crkvi Svetog Marka u Beogradu u sredu, 5. avgusta u 11.00 sati.
U akciji hrvatske vojske koja je započela 4. avgusta 1995. godine, iz Hrvatske u Srbiju proterano je više od 200.000 Srba, a ubijeno je oko 2.500 ljudi, dok se oko 2.000 ljudi se još vodi kao nestalo.
