UNHCR je obezbedio prevoz da bi se smanjile gužve u Preševu. Na temperaturi preko 30 stepeni, u nedostatku vode i hrane za piće, čekajući u redu da dobiju potrebne papire za prolazak kroz zemlju, migranti padaju u nesvest, traže pomoć lekara i meštana.
Iza starog kioska u Preševu pronašli su hladovinu. Tu spavaju, jedu, presvlače pelene. U dvorištima zgrada, ispod automobila, ispred kuća čiji su vlasnici ostavili crevo sa vodom i sapun.
Meštanka Preševa Sofija Betaši kae da je cela situacija žalosna jer ne mogu da im pomognu a ne mogu više ni da gledaju. „Što smo imali dali smo ali više nemamo šta da im damo. I mi smo siromašni“, kaže ona.
I Orhan iz Sirije pomagao je izbeglicama. Dve godine radio je za UNHCR. Sada je on izbeglica. „Da, takav je život. Ne mogu ništa da promenim“.
Kaže da nedeljama dnevno hoda od pet do deset sati. „Ja sam mlad i mogu to da podnesem, ali su ovde deca i žene. Nekada veoma umorni i bez hrane jako dugo“.
Hranu za izbeglice obezbeđuju njegove kolege iz UNHCR. Oni kažu da izbeglice pate ali da pokušavaju da im boravak u Srbiji olakšaju, spremaju se dnevni obroci za njih - oko 400.
Porcije dobijaju u kampu, kao i dokument bez koga ne mogu legalno dalje, pa su nestrpljivi da uđu. Na suncu je naročito teško čekati.
U najizloženijem delu redu su ranci. Više stotina njih. Roditelji sa malom decom dolaze da mole policajce da ih puste unutra. Mesta, međutim, nema. Dok su van kampa, zavise od pomoći lokalnog stanovništva
