Sa primanjima od oko 500 evra, koja nisu dovoljna čak ni za samca, kako kaže, tapkao je u mestu.
Činjenica da ne može pristojno da živi bila je kap koja je prelila čašu. Kako je imao preko 10 godina iskustva rada u šanku, na Malti se zaposlio u jednom restoranu. Kaže da su ga i porodica i prijatelji podržali da ode. Uspeo je da stane na noge posle godinu dana, ali sa dodatnim poslom, priznaje.
"Sve zavisi od toga koji zanat imaš u ruci. Na građevini zarada ide i do 1.500 evra. Naši ljudi različito reaguju na Maltu. Neko je zavoli, neko ne, neko se snađe, a ima ih dosta koji se vrate kući razočarani. Ovde se plaća po satu, tako da nema ne mogu/mrzi me da radim. Naši ljudi najčešće rade u ugostiteljstvu i na građevini. Ima i zanatskih poslova, od ugradnje klime i alarma, do medicine", kaže Vladimir.
Od svega se najteže prilagodio na Maltežane i njihov mentalitet. Sviđa mu se što živi na moru, što nema kriminala i što su ljudi opušteni. Ne može da se požali ni na klimu. Proleće je u februaru i martu, zima traje malo više od mesec dana, od kraja decembra do 1. februara, a u julu i avgustu je plus 40. Slobodno vreme gleda da iskorišti što je kvalitetnije moguće.
"Pokušavam da igram basket. Kupio sam loptu i ovde u Melihi ima jedan odličan teren sa tartan podlogom koja je obeležena i koševima kao iz dvorana. Međutim, stalno je zaključano, pa sad čekam da počne sezona i ga ga otvore. Inače, stekao sam prijatelje ovde, imam i devojku, družimo se kad god nam vreme dozvoli. Čak sam i postao kum jednom ortaku koga sam upoznao ovde, a koji se ženio zbog papira", priča Vladimir.
Najviše mu nedostaje Beograd i sve u njemu.
Na pitanje kako se lokalno stanovništvo naviklo na ljude iz Srbije i da li su ih prihvatili, Vladimir kaže da smo najbrojnija emigracija i da svi Maltežani znaju osnovne srpske psovke. Posle Srba, najzastupljeniji su Italijani, Libijci i Makedonci.
Pitali smo ga i šta bi poručio mladima u Srbiji.
"Neka rade negde u EU preko sezone, šta god, samo da vide taj sistem i da osete pare. Mnogo će značiti i kasnije, ako se vrate u Srbiji, ali i ako odluče da pale kasnije, da znaju šta ih čeka. Sve se vrti oko jezika, engleski je obavezan, a nije loše znati ni francuski, nemački ili italijanski. To može kasnije da posluži i kod kuće jer oni otvaraju mogućnost za dosta poslova", zaključuje Mladenović.
(Noizz)
