Zašto se ratovalo
✖ Godine 1885. kralj Milan Obrenović bio je pred razvodom, a njegovo oslanjanje na Beč nailazilo je na osudu u srpskoj javnosti. Činilo mu se da gubi na svim frontovima, a onda se 18. septembra 1885. godine Bugarska ujedinila sa svojom pokrajinom Istočnom Rumelijom, koja je bila pod Turcima.Milan se uplašio teritorijalnog uvećavanja Bugarske, jer je tako sticala jači uticaj u Makedoniji, na koju je i Srbija polagala pravo. Istovremeno, bio mu je potreban i potez kojim bi popravio svoj ugled, pa je proglasio opštu mobilizaciju i od evropskih sila tražio da se Srbiji na ime nadoknade da deo teritorije Bugarske ili Turske. Istovremeno, ponudio je savez Grcima, Rumunima i Crnoj Gori, ali su ga svi odbili.Bugarski vladar, knez Batenberg, predložio je kralju Milanu da odmah zajedno napadnu Tursku i od nje otmu teritorije, i izrazio spremnost da lično dođe u Niš i o tome razgovara, ali mu je ovaj poručio da neće ni da ga vidi. Pošto evropske sile nisu udovoljile njegovom zahtevu, kralj Milan je 14. novembra 1885. godine objavio rat Bugarskoj.Uoči bitke✖ Kralj Milan mobilisao je vojsku sredinom septembra, neposredno nakon ujedinjenja Bugarske s Istočnom Rumelijom, Dok je on čekao da se steknu međunarodne prilike za rat, pa da izda naređenje za pokret, vojska, slabo naoružana i opremljena, skoro dva meseca provela je na granici po sve lošijem vremenu.Za to vreme Bugari su imali vremena da se pripreme za odbranu Sofije, koja u septembru praktično nije ni postojala, jer je najveći deo bugarske vojske bio na granici prema Turskoj. Najviši čin u bugarskoj vojsci tada je bio - kapetan. Naime, zbog spora Rusije s bugarskim knezom, bugarsku vojsku su nekoliko meseci ranije napustili svi njeni visoki oficiri, koji su bili isključivo Rusi.Kako je tekla borba✖ Srpska vojska napredovala je prvih nekoliko dana rata, ne nailazeći na veći otpor, da bi do okršaja došlo kod Slivnice. Srbi su napad na Slivnicu planirali 18. novembra, ali su Bugari napali prvi dan ranije i tako odmah stekli preimućstvo. Prvog dana vođena je žestoka borba, ponegde i prsa u prsa, ali nije bilo značajnih pomaka linije fronta.Već drugog dana bitke, kad se proneo glas da Bugari napreduju ka Caribrodu, današnjem Dimitrovgradu, kralj Milan je klonuo duhom i naredio da se srpski štab na brzinu evakuiše ka Pirotu. Komandanti divizija ostavljeni su da se sami snalaze. Dok su Bugari napadali jednu srpsku diviziju, one druge su stajale po strani, jer nije bilo centralne komande. Trećeg dana vođene su najkrvavije borbe, i uveče je srpska Vrhovna komanda naložila opšte povlačenje sa Slivnice.Šta je bilo posle✖ Bugari su bili duboko prodrli na teritoriju Srbije, a kralj Milan se povlačio prvi, i 20. novembra već je bio iza Pirota. S obzirom na to da je zapao u nervnu krizu, hteo je da se povuče s prestola, ali mu je predsednik tadašnje vlade Milutin Garašanin zapretio da će ga ubiti ako to učini. Tad se umešala Austrougarska i saopštila da će i ona ući u rat ako bugarske snage ne pristanu na primirje i ne povuku se na svoju granicu.Posledice✖ Bugarska je tražila od Srbije da joj plati ratnu štetu. Rusija je smatrala bugarski zahtev opravdanim, a Austrougarska je tvrdila da Srbija nema sredstva za to. Ovo su prihvatile i Nemačka i Velika Britanija, pa je Bugarska odustala. Rat je završen bez promene granica.Sutra: Bitka na Ceru
