"Celokupna strategija jeste jedan veliki napor, ali moramo da budemo svesni da alternativu nemamo i ne možemo više da se nadamo da će izbeglice proći i da niko neće ostati ovde", rekao je Đurović Tanjugu.
Naglašava da, isto tako, Srbija ne može da se nada da će imati ogromnu solidarnost i podršku zemalja u okruženju, jer, smatra da je jasno da svaka od tih zemalja gleda sopstveni interes i zaštitu sopstvenih granica.
"Prosto, svi potezi mađarskih vlasti od sredine prošle godine do danas ukazuju da će upravo Mađarska da se ozbiljno i finalno 'obračuna' sa izbeglicama. Nerealno je bilo očekivati drugačiji scenario, da u trenucima kada Evropa zatvara granice, kada Mađari dižu zid, da će odjednom sada da otvore vrata izbeglicama koje će iz Srbije da pohrle prema Mađarskoj", rekao je Đurović.
U tom kontekstu, objašnjava, realno je očekivati da će Hrvatska da preduzme sve da zaustavi eventualne prelaske sa naše teritorije na njihovu, ali ističe da je ponašanje Mađarske i Hrvatske, jednostavno, signal našoj državi, našem društvu, da mora da ima jedinstvenu strategiju za rešavanje tog problema, da ne može da se osloni na strategije drugih zemalja.
"Već da pogledamo šta mi kao društvo možemo da učinimo u ovakvim okolnostima", rekao je Đurović i dodao da nas sam položaj zemlje, koja je na obodu EU i koja se graniči sa drugima na jugu koji ne žele da sarađuju po tom pitanju, stavlja u izuzetno tešku situaciju, za koju mora da postoji odgovor.
"Nas ovo ne sme da zatekne, ovakvi događaji i indikacije koje su postojale godinama, ne mogu da dovedu u situaciju da mi nemamo odgovor na jedan problem koji može da pogodi naše društvo i nas same, a ne samo da ugrozi ljudska prava tih nesretnika za koje mogu reći da uvelikom broju i dalje jesu izbeglice", rekao je Đurović.
Komentarišući inicijativu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da se hitno održi sednica Biroa za koordidnaciju službi bezbednosti zbog situacije sa migrantima, rekao je da je to "za svaku pohvalu", da se razmatra i sa aspekta bezbednosti to pitanje, ali naglašava da bezbednost nije jedini aspekt celokupnog problema.
"Ja mogu reći da ljudi ulaze i danas, nastaviće da ulaze i u budućnosti u našu zemlju, da mi jesmo i idemo ka tome da postanemo neka vrsta tampon-zone migracije, ali da ono što je potrebno jeste da sve one ljude koji su ovde uključimo u sistem, da budu vidljivi u sistemu", kaže Đurović.
Kako je rekao, izbeglice i migranti praktično su gurnuti u ruke krijumčara, s njima komuniciraju samo oni koji hoće od njih da se okoriste, a sa druge strane, ističe, to je pitanje zdravstvene zaštite, jer nisu u sistemu, ne zna se da li su pregledani, da li nose neke bolesti, a isto tako, to je pitanje i socijalne zaštite, socijalne pomoći, pitanje krijumčarenja, trgovine decom.
"To su sva pitanja koje nekako možemo da predupredimo kroz uključivanje tih ljudi u neku vrstu sistema. Ako ih nemamo u sistemu, ako nemaju lične karte izbeglica, ako nisu u centrima za azil, ako se nalaze na graničnom pojasu, svi ti ljudi, između ostalog, potencijalne su žrtve različitih zloupotreba", istakao je Đurović.
Pohvalnom je ocenio i inicijativu za sprovođenje azilnih postupaka, ali kaže da je danas situacija po tom pitanju jako loša, da se postupci sporo sprovode.
"Brže funkcionisanje azilnog sistema daće onda argumente i državi da oni koji neće azil, koji budu odbijeni, prosto u nekim postupcima budu i vraćeni u zemlju iz koje dolaze", smatra Đurović.
Dodao je da upravo treba insistirati na boljem azilnom sistemu, na bržem procesuiranju azilnih zahteva, ali isto tako i na pitanjima integracije i interakcije sa izbeglicama u lokalnim sredinama gde se nalaze.
