Episkop gornjokarlovački Sava rođen je 1884. u Molu u istočnoj Bačkoj kao Svetozar Trlajić. Osnovnu školu svršio je u Molu, klasičnu gimnaziju i bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a Pravni fakultet u Beogradu. Pravosudni ispit je položio na Pravnom fakultetu u Zagrebu.Zatočen u GospićuImao je 25 godina kad je rukopoložen i postavljen za parohijskog sveštenika u Bašaidu u Temišvarskoj eparhiji. Posle šesnaest godina službovanja, početkom 1927. izabran je za referenta, a odmah zatim i sekretara Svetog arhijerejskog sinoda. Kao udovac, zamonašio se 1929. i preuzeo upravu nad Krušedolom. Za vikarnog episkopa sremskog hirotonisan je 1934, a za episkopa gornjokarlovačkog 1938.U Plaškom, gde je bilo sedište eparhije, dočekao je početak Drugog svetskog rata. Italijanske okupacione vlasti ponudile su mu da napusti eparhiju i pređe u Beograd, ali je on odbio da napusti svoju pastvu i sveštenstvo. U julu 1941. godine uhapšen je sa još trojicom sveštenika i trinaest uglednih Srba i odveden u Gospić. Tamo su ga ustaše mučile do avgusta, kada je sa 200 Srba odveden na Velebit, gde mu se gubi svaki trag.
Srpska pravoslavna crkva ga je 1998. proglasila za svetog i slavi ga 17. jula.Mitropolit zagrebački Dositej (svetovno ime Dragutin Vasić) rođen je u Beogradu 1878. Gimnaziju i bogosloviju završio je u rodnom gradu, a zatim je diplomirao i magistrirao na Duhovnoj akademiji u Kijevu. Filozofiju je studirao na univerzitetima u Berlinu i Lajpcigu.Zamonašio se još kao đak bogoslovije, u kojoj je po povratku sa studija 1907. radio kao profesor. Dve godine kasnije upućen je na studije u Ženevu, pa na Sorbonu, gde je ostao sve do izbijanja Prvog balkanskog rata 1912. U maju 1913. godine postavljen je za episkopa niškog. Prvi svetski rat je proveo u internaciji. Kad je 1931. stvorena Zagrebačka eparhija, postavljen je za prvog mitropolita zagrebačkog. U ovom gradu osnovao je pravoslavni manastir posvećen Svetoj Petki.Dositej mučen do smrtiUstaše su ga uhapsile na samom početku Drugog svetskog rata, 7. maja 1941. godine. Bio je zatočen i mučen, a onda su ga Nemci, u veoma teškom stanju, prebacili u Beograd. Poslednje dane proveo je u manastiru Vavedenje, gde je preminuo 13. januara 1945. godine. Na taj dan ga proslavlja Srpska pravoslavna crkva.
GEORGIJE NAŠIČKI ŽRTVA ZVERISveštenik Ðorđe Bogić rođen je 1911. godine u Pakracu. Službovao je u slavonskim parohijama, a Drugi svetski rat zatekao ga je kao paroha u Našicama. Ustaše su ga uhapsile u njegovoj kući noću 17. juna 1941, a njegovo stradanje zabeleženo je u delu Viktora Novaka „Magnum krimen“: „Ustaše su ga vezale za jedno drvo i rezale mu i sekle uši, nos, jezik i bradu sa kožom. Posle ovoga iskopali su mu oči, psujući ga najpogrdnijim izrazima. Napokon mu je jedan ustaša rasporio grudi i trbuh i izvadivši creva zamotao ih oko vrata. Tada je tek sveštenik Bogić potpuno klonuo, te su ustaše presekle konopac kojim je bio vezan za drvo i on je pao na zemlju. SPC ga je 1998. godine proglasila za svetog i slavi ga 17. juna.
