Samo za dve godine skoro 1.500 lekara zatražilo je sertifikat dobre prakse, koji izdaje Lekarska komora Srbije, a koji je neophodan prilikom zapošljavanja i rada u inostranstvu.
Već godinama unazad broj lekara koji odlaze u inostranstvo je u stalnom porastu. Među njima su mladi doktori, koji posle fakulteta ne mogu da pronađu posao u Srbiji, ali i specijalisti poput hirurga, radiologa i anesteziologa, koji u inostranstvu zarađuju mnogo više.
Da bi otišli potrebno je da dobiju sertifikat dobre prakse Lekarske komore i da govore strani jezik. Medicinski fakultet ima odličnu reputaciju, pa im nostrifikacija diplome nije potrebna.
Pa je tako, prema podacima Lekarske komore Srbije, broj lekara koji žele da odu u neku stranu zemlju u porastu.Do septembra 2016. godine, LKS je izdala 599 sertifikata dobre prakse za odlazak u inostranstvo, od toga, najviše ih je tražilo stručnjaka iz Beograda i to 299.
- Među onim lekarima koji traže sertifikat, ima dosta onih koji odlaze da rade u Bosnu i Hercegovinu ili u Crnu Goru za vikend ili uzimaju odmore ili slobodne dane. Koliko tačno njih ode u inostranstvo, ne znamo, jer takvu evidenciju do sada nismo vodili. Međutim, sada smo uneli male promene prilikom podnošenja zahteva za izdavanje sertifikat. Ubuduće će lekari morati da navedu u koju svrhu im se sertifikat izdaje, koliko imaju godina i koje su specijalnosti i da li planiraju da se isele iz zemlje i gde - objašnjava dr Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.
Tako prošle godine, ove sertifikate tražilo je 826 lekara, a najviše onih iz Beograda. Prema nezvaničnim podacima, upravo iz prestonice najviše je otišlo specijalista, i to u bogate bliskoistočne zemlje.
- Mlađi lekari odlaze zato što u Srbiji ne mogu da se zaposle, a oni koji već imaju iskustva, zbog mnogo većih zarada - kaže dr Dinić.
"Doktor se do diplome iškoluje, a posle se pošalje kao gotov stručnjak na tanjiru"
Struka je zabrinuta zbog odlaska mladih kadrova. Objašnjavaju da je to skupa varijanta, gde se doktor do diplome iškoluje, a posle se pošalje negde kao gotov stručnjaka na tanjiru.
- Očekivan je ubrzani i povećani odlazak najboljih diplomiranih studenata medicine u druge zemlje, što donosi stručne, ekonomske i biološke negativnosti. Pošto se ovde radi o jednosmernoj ulici, bar za većinu odlazećih, negativni prirodni priraštaj koji od 1992. godine ima konstantan i alarmantan rast, poprimiće nepovratan tok bez mogućnosti korekcije. Dodatno zabrinjava podatak da iz zemlje odlaze i specijalisti hirurzi, internisti, pedijatri, anesteziolozi, radiolozi, za čiju je edukaciju, u proseku, potrebno više od 12 godina učenja i praktičnog rada.
Umesto da radimo na nacionalnoj strategiji za sprečavanje odlaska najboljih, najvrednijih, najambicioznijih, mi donosimo zakone koji katalizuju te procese - kaže prof. dr Dragan Delić, infektolog i nekadašnji direktor Lekarske komore Srbije.
Računica je prosta, jer ako se uzme u obzir da Medicinski fakultet u Beogradu upisuje 500 studenata, to znači da samo tokom jedne godine dve generacije koje odškoluje odu da to znanje primene van granica Srbije.
Lekari preumorni i slabo plaćeni
Predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta Srbije traže sastanak sa predsednikom vlade, kako bi mu predočili da je potrebno primeniti postojeće zakone iz oblasti zdravstva kako bi se povećala efikasnost i pacijentima pružila dobra i kvalitetna usluga, a ne menjati ih.Predsednik sindikata Rade Panić rekao je da u zdravstvu treba otpustiti 13 odsto viška administrativnih radnika, a za 10 odsto povećati broj lekara i medicinskih sestara. Kako je rekao, zaposleni u zdravstvu nisu adekvatno plaćeni.
Potpredsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Slavica Sofronić rekla je da taj sindikat smatra da se zdravstveni sistem godinama urušava, da niko u njemu nije zadovoljan, da su lekari preumorni, da nema dovoljno medicinskih sestara, kao ni opreme za rad.
(Blic/Sonja Todorović)
