Čuveni bengalski pesnik, Rabindranat Tagore, posetio je Beograd novembra 1926.
Tada je ručao sa kraljem, održao predavanje na Beogradskom univerzitetu, intervjuisao ga je čuveni Stanislav Vinaver, a imao je priliku da razgovara i sa vladikom Nikolajem Velimirovićem.
Oduševljenje je bilo obostrano, svedoče savremenici. Tagore je bio ganut lepotom Beograda, a Beograđani su ga dočekali velelepno.
"Lek za bezdušni zapadnjački svet može naći u istočnjačkom blagu", rekao je Tagore Beograđanima.
On je upozorio Srbe da ne bi trebalo da izgube vezu sa tradicijom, duhovnim životom i mitom.
Na ovaj kuriozitet podsetio je Beograđane jedan savremeni bengalski pesnik koji već pet godina živi u egzilu u Švedskoj, a zbog komplikovane političke situacije u njegovoj rodnoj zemlji.
Anisur Rahman ovih dana bio je gost festivala Krokodil kada je istakao da su srpska i bengalska književnost začete u isto vreme. Istorija srpske književnosti počinje teološkim spisima iz 10. i 11. veka.
Prva zbirka tekstova na bengalskom jeziku poznata kao Charyapada, nastala je upravo u ovom periodu.
Rahman je povezao srpsku i bengalsku situaciju sopstvenim iskustvom kada je spremajući se za gostovanje, pokušao da pronađe srpsku poeziju u knjižarama i bibliotekama Malmea, a nije pronašao ništa.
To je, kaže, naš zajednički imenitelj.
(Krokodil.rs)
