Lečenje matičnim ćelijama više nije naučna fantastika. Mi možemo da ispravimo mutacije koje izazivaju brojne bolesti kod dece, rekao je dr Metju Porteus, profesor sa Stenforda.
Ovaj ugledni pedijatar bio je jedan od učesnika konferencije "Childx" na kojoj je izražen veliki optimizam u vezi sa lečenjem terapijom matičnih ćelija velikog broja bolesti koje se javljaju kod najmlađih pacijenata.
Inače, u Srbiji posluje čak 12 inostranih privatnih banaka krvi pupčanika. Bilo ih je i 15. Trebalo bi istaći i to da se trenutno na tlu Srbije vodi tihi rat između onko-hematološke stručne javnosti i privatnih banaka krvi pupčanika, piše srpsko izdanje Njuzvika.
Dr Maria Gracija Ronkarolo sa Stenforda istakla je da postoji više od 10.000 bolesti koje su posledica oštećenja gena.
"Matične ćelije i genetska terapija mogu se koristiti za lečenje raka i drugih bolesti", rekla je Ronkarlo.
Ona je istakla da se u poslednjih 5 godina vidi napredak u premošćavanju ključno perioda - od istraživanja pa do primene terapije. Prema njenim rečima među lekarima i istraživačima se pojavio veliki optimizam da će lečenje matičnim ćelijama i genetska terapija uskoro postati stvarnost.
Jedan od izazova same genetske terapije je što ona često zahteva da se gen direktno stavi u samu matičnu ćeliju. Ali velika doka hemoterapije i radijacije koja se uvodi kako bi se uklonile matične ćelije iz tela pacijenta kako bi se napravilo mesta za transplantirane ćelije je samo po sebi veoma opasno.
Zbog toga profesor dr Hiromicu Nakuči istražuje "nežniji" način da se u telu napravi mesta za transplantovane ćelije. On je uvideo da ako se miševi hrane tako da se izbegava da im se daje posebna aminokiselina, matične ćelije krvi jednostavno umiru. Ostale ćelije u telu, kako tvrdi, nisu mnogo pogođene ovom "dijetom".Ovo dijetetsko rešenje možda će moći da na kraju dovede do toga da klinike izebagavaju upotrebu visokotoksične tretmane koje se tradicionalno koriste kod transplantacije matičnih ćelija u krvi.
Potpredsednik kompanije "Glakso Smit Klajn" Martin Endrjuz istakao je da postoje i određene prepreke u celokupnom procesu.
"Kada su u pitanju matične ćelije tu se pojavljuje problem jer imamo posla sa promenljivim polaznim matzerijalom, gde još uvek nije skroz jasno oko doziranja i tajminga u samom lečenju. Mnoge stvari još moramo da prevaziđemo", rekao je Endrjuz.
Trebalo bi podsetiti da je srpsko izdanje Njuzvika pokrenulo temu o izgradnji prve javne banke matičnih ćelija, čime se neće ostaviti prostor za profitiranje inostranih privatnih banaka na čuvanju krvi iz pupčanika novorođenčadi. Od 2007. godine, u našoj zemlji posluje čak 12 takvih inostranih privatnih banaka, a bilo ih je i 15.
(EPK)
