BEOGRAD - Oko 10.000 dece u Srbiji u ovom trenutku ima staratelje.
Najveći broj njih, oko 3.000, sklonjen je iz primarnih porodica jer su ih roditelji na neki način zanemarivali, a blizu 2.000 očeva i majki, prema poslednjim dostupnim podacima, ostalo je bez roditeljskog staranja. Čak 600 mališana godišnje bude izmešteno iz svojih domova iz bezbednosnih razloga.
Ove mračne brojke iz godine u godinu rastu. Jedan od načina borbe protiv porodičnog nasilja, koji su pre dva dana najavili ministar policije Nebojša Stefanović i republički javni tužilac Zagorka Dolovac, jeste i formiranje radne grupe pri MUP i Tužilaštvu koja će se baviti ovim problemom.
Policajci će dobiti i poseban protokol kako da postupaju kada naiđu na slučajeve seksualnog porodičnog nasilja.
Ovakve istrage do sada je otežavao strah žrtava, povlačenje jednog broja prijava, menjanje izjava… Međutim, najveći broj žena, a posebno dece, nasilje nikad, zbog neznanja ili bojazni, čak i ne prijavi. Zato bi tu ključnu ulogu trebalo da imaju centri za socijalni rad.
Najteža mera koju država može da preduzme je oduzimanje roditeljskog prava. Prema rečima Dragana Vulevića iz Ministarstva za rad, socijalnu politiku, boračka i invalidska pitanja, ovu meru organi starateljstva primenjuju isključivo kada su neposredno ugroženi život i zdravlje deteta.
– Odlaganjem intervencije bila bi naneta nenadoknadiva šteta po dete. U takvim slučajevima organ starateljstva odmah oduzima dete od roditelja, staratelja ili lica kod kojeg se nalazi, i prema roditeljima kod nadležnog suda pokreće postupak za lišenje roditeljskog prava, objašnjava Vulević.
Dete tada biva stavljeno pod privremenu starateljsku zaštitu do pravosnažnog okončanja sudskog postupka.
– Prilikom oduzimanja, organ starateljstva je dužan da odmah obezbedi bezbednost, brigu o zdravlju i egzistencijalne uslove za mališane, napomije Vulević.
(Večernje novosti)
