UNHCR u izveštaju „Morski put do Evrope - prelaz Mediteranom u doba izbeglica“. Ovako veliki broj posledica je kako povećanja ukupnog broja migranata, tako i promene rute, koja od ove godine sve češće vodi preko Grčke. UNHCR upozorava da su kapaciteti za prihvat migranata u Srbiji nedovoljni, sa samo 3.000 mesta.
Iz Srbije najčešće migranti odlaze u Mađarsku, čije vlasti su najavile izgradnju ograde na granici, a saradnja u oblasti migracija je i na dnevnom redu posete premijera Srbije Budimpešti 1. jula. Prethodno su ministri unutrašnjih poslova Srbije, Austrije i Mađarske 30. juna postigli dogovor o zajedničkim merama suzbijanja iregularnih migracija. U prvoj polovini 2015. zabeležen je rekordni broj od 137.000 migranata koji su preko Mediterana prešli u Evropu, što je 83% više nego u istom periodu prošle godine.
Pored ukupnog povećanja broja migranata preko Mediterana, na njihov povećani priliv u Srbiju uticala je i promena rute, budući da je u 2014. najveći broj išao preko Italije, dok je u prvoj polovini ove godine na značaju dobio takozvani istočni mediteranski put, preko Turske i Grčke, i dalje preko Balkana ka zapadnoj i severnoj Evropi. Tako je u Italiju u 2014. došlo 170.000 migranata, a u Grčku skoro četiri puta manje – 43.500. U prvih šest meseci ove godine, ove dve zemlje su izjednačene – 67.500 u Italiju i 68.000 u Grčku.
UNHCR ukazuje da je u junu zabeleženo drastično povećanje broja novih migranata preko istočne trase, kojom svakog dana prelazi više od 1.000 ljudi, što je pet puta više nego nekoliko sedmica ranije.
Najveći deo migranata beži iz ratom i sukobima zahvaćenih zemalja, poput Sirije, Avganistana, Iraka i Somalije. Za istočni mediteranski put koji uključuje Srbiju taj procenat je 85%. Reč je dakle o ljudima koji imaju pravo da traže azil.
Tim pre se postavlja pitanje kapaciteta za prihvat migranata, gde je Srbija posebno nepripremljena. Kako se navodi u izveštaju UNHCR, Makedonija i Srbija imaju zajedno manje od 3.000 prihvatnih mesta, a samo u prvim sedmicama juna došlo je oko 19.000 ljudi. To posebno utiče na osobe sa posebnim potrebama, uključujući decu bez pratnje, koja su izloženija riziku od zloupotreba.
U prolasku preko Grčke i Balkana migranti se suočavaju sa ozbiljnim izazovima zbog težine puta, zloupotreba krijumčara i kriminalnih organizacija, kao i pojačane kontrole na granicama.
UNHCR poziva na solidarnost u rešavnanju pitanja migranata i pozdravlja odluku EU da se 40.000 migranata iz Sirije i Eritreje raspodeli u više članica kako bi se rasteretili Italija i Grčka.
Ukazuje se posebno da je potrebno još napora. Neophodno je da zemlje porekla i međunarodna zajednica više urade na sprečavanju i rešavanju sukoba, dok bi tranzitne zemlje trebalo da razviju sisteme azila, uključujući prijem i identifikaciju.
(EurAktiv.rs)
