"Nažalost, postoje izgledi da to može da se desi. Sve više smo svedoci da se oni zadržavaju. Balkan dođe kao neka vrsta zone koja može da ublaži pritisak i u kojoj ti ljudi mogu da borave", rekao je Đurović.
On je na taj način reagovao na pisanje portala Euractiv.com da će sirijski fond, osnovan za pomoć sirijskim izbeglicama i okolnim zemljama koje ih primaju, poput Libana, Turske, Jordana i Iraka, biće korišćen i za pomoć migrantima u Makedoniji i Srbiji, kako bi ostali tamo.
Na pitanje da li će Srbija tako nešto moći da odbije, on je kazao da se boji da je to jako teško sprovodivo u praksi.
"Ljudi dolaze - Srbija ne može da ih zaustavi, krijumčarenje je sve veće i prosto ne mogu dalje. Oni borave u Beogradu i drugim mestima, a to je samo naznaka da takva situacija može da se uveća", rekao je Đurović.
Đurović kaže da ne vidi kako će se Srbija izboriti sa ovim problemom.
"S jedne strane imamo Evropu, a sa druge Makedoniju. Iako Srbija nije u stanju da prihvati ove ljude, oni će se gomilati kod nas", kaže Đurović.
Ističe da je u pregovorima o rešavanju migrantske krize bitno istaći naše kapacitete, a od sutrašnje konferencije o migrantsko krizi u Londonu ne očekuje rešenje.
Prema njegovim rečima, treba očekivati veće restrikcije da bi se migrantska kriza zaustavila.
"Sa druge strane, ne očekujem da će proleće doneti nešto dobro. Tokom zime u proseku 2.000 ljudi dnevno uđe u Srbiju, zamislite kada budu bolji uslovi, sve više će ljudi dolaziti", kaže direktor Centra za zaštitu tražiocima azila.
