BEOGRAD - Telo mog sina nikad nije pronađeno... Kažu da je bio u epicentru udara, da je izgoreo ceo, ništa nije ostalo od njega, ni meso, ni kosti, ni odeća. Da mi je samo da ga nađu, da mogu da ga sahranim, na grob da mu odem...Ovako za Kurir počinje svoju potresnu ispovest Milena Dragojević (62), čiji je sin Dragorad (27) poginuo na radnom mestu tokom NATO bombardovanju zgrade RTS na današnji dan 1999. godine.Nije se plašio- Dragorad mi se javljao svaki dan pre odlaska na posao, ali tog kobnog dana prvi put me nije pozvao, ne znam zašto... Usred noći neko nam je javio da su pogodili zgradu RTS i odmah sam zvala sina, ali je bio nedostupan. Nastala je panika, niko nije znao šta se dešava i evo i sad, posle 16 godina, još uvek ništa nije potvrđeno - priseća se Milena te kobne noći kad je stradalo 16 radnika Radio-televizije Srbije.Dragorad Dragojević bio je zaposlen kao obezbeđenje.- Nije se plašio, jedino je pet-šest dana pred smrt bio uznemiren... Uvek je govorio „ma ko će nas, šta mi kome smetamo“. Pričao mi je da im je rukovodstvo obećalo da će ih štititi i upozoriti, ali ti ljudi su prvi pobegli iz zgrade - revoltirana je Dragojevićeva.Nekoliko dana pošto je bomba pogodila centralne prostorije televizije, u stan Dragojevića došlo je tadašnje rukovodstvo da ih zamoli da „ne dođe do suda“. Ipak, najteže od svega Mileni pada to što telo njenog sina nikad nije nađeno.
Ne miri se sa sudbinom- Imali smo dojave da je pobegao, da je kidnapovan... Jednom uđem u autobus, vidim sedi neki dečko, liči na njega, ista boja kose... Potrčim sa drugog kraja, kad ono - nije on. Tako se ja uvek nadam da će on meni doći živ! A znam da nije... Ali u mojoj duši će uvek živeti sa mnom - drhtavim glasom govori Milena.
UNSOSUDA RATNOG ZLOČINAUdruženje novinara Srbije ističe da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika smatra ratnim zločinom.
Nije s ostalim žrtvamaIZDVOJEN SPOMENIKU Tašmajdanskom parku podignut je spomenik „Zašto“ u znak sećanja na 16 poginulih radnika RTS. Međutim, tela Dragorada Dragojevića i Siniše Medića (33) nikad nisu nađena, pa ni njihova imena nisu uklesana na spomeniku.
ČINJENICE- U 2 sata i 6 minuta noću 23. aprila 1999. godine pogođena je zgrada RTS- 16 radnika je poginulo, a Dragorad Dragojević i Siniša Medić vode se kao nestali- Oko 150 zaposlenih te noći se nalazilo u zgradi televizije- Na 10 godina zatvora je osuđen Dragoljub Milanović, tadašnji direktor RTS, jer nije evakuisao radnike na bezbednu lokaciju kad se oglasila vazdušna uzbuna
