Jedna od najvećih jugoslovenskih avionskih nesreća dogodila se 1. decembra 1981. godine kada je avion Inex Adrije DC9 Yu – ANA, na Korzici udario u planinu u blizini grada Ajačija. Poginulo je svih 173 putnika i 7 članova posade.
Ova nesreća svrstana je među najgore nesreće na svetu iz 1981. godine i 36 najgorih nesreća ikada. Avion je poleteo iz Brnika kod Ljubljane i trebalo je da sleti kod grada Ajači na Korzici, ali se srušio na oko dvadeset kilometara od njega. U njemu su se većinom nalazili Slovenci koji su krenuli na odmor, a do nesreće je došlo najverovatnije zbog nesporazuma u komunikaciji između posade i kontrole leta.
Tokom prilaska aerodromu u u 7.52 časova, kontrola leta je naložila pilotu da se spusti na minimalnu održavajuću nadmorsku visinu od 1.364 metara. Dok se spuštao, u avionu se oglasio alarm upozorenja za prebrzo približavanje tlu, što je navelo posadu da naglo reaguje i počne sa usponom. U tom trenutku, jedno od krila aviona udarilo je u vrh planine San Pjer i otpalo, a tako oštećen avion prešao je još 700 metara, zatim udario u brdo i srušio se. Spasioci su uspeli do mesta nesreće da se probiju tek oko 16 časova.
Istraga je pokazala da je kontrola leta pogrešila i da su mislili da je avion bio iznad mora, dok je on u stvarnosti još bio nad kopnom, tačnije 15 km unutar planina Korzike. Posada je bila iznenađena što joj je kontrola leta dala znak da počne sa sletanjem, te su još nekoliko puta ponovili da su još u fazi prilaska, što je kontrola i primila k znanju. Posada aviona nije bila upoznata sa aerodromom na koji sleće, a takođe nisu imali informacije o udaljenosti jer im je ovo bio prvi let na Korziku. Istraga je dalje pokazala da je nedovoljno poznavanje i netačno korišćenje jezika i posade i kontrole u značajnoj meri uticalo na nesreću. Iako je kontrola leta oslobođena sumnje za nemar, kontrolor leta je nakon svega premešten na drugi aerodrom.
U maju 2008. godine je na planinu San Pietro otišla grupa spasilaca, koja je dve nedelje uz dozvolu italijanskih vlasti čistila ostatke nesreće, i u toku rada pronašla deo posmrtnih ostataka poginulih i njihovih ličnih predmeta, kao i 27,5 tona ostataka aviona.
Godinu dana kasnije, 2009. godine, na ljubljanskom groblju Žale održana je komemoracija na kojoj su rođaci i prijatelji sahranili preostale posmrtne ostatke žrtava.
