BEOGRAD - „Oduvek sam mislila da će Veljko jednog dana da mi priđe i kaže da se samo šalio, da ume da govori kao i svi drugi i da nije autističan. Međutim, to se, nažalost, nije dogodilo.“Ovo za Kurir priča Sunčica Petrović (31), čiji stariji brat Veljko (36) ima autizam od rođenja.- Odrastajući pored njega, mislila sam da je to normalno i da svaka porodica ima neki svoj autizam - dodaje ona.Na današnji dan, koji se inače obeležava kao Svetski dan osoba sa autizmom, ona se priseća svih izazova s kojima se susretala, naročito birokratskih.- Kad je Veljko napunio 18 godina, stigao mu je poziv za vojsku, a onda i poziv za utvrđivanje produženog roditeljskog prava. Tada sam postala svesna borbe sa sistemom - priča Sunčica. Kad je njen brat napunio 30 godina, ona se zapitala šta će biti s njim kad njihovi roditelji umru, jer se ovaj razvojni poremećaj, kome se još pouzdano ne zna uzrok, ispoljava kroz probleme u čulnom opažanju, govoru i mišljenju, pa je osoba nesposobna za samostalan život.- Volela bih da živi sa mnom, ali možda bi Veljko voleo da ima svoj stan i svoj mir... - dodaje Sunčica, volonter Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, koje se bori da se osobama sa autizmom pruži život u uslovima koji najviše liče na porodične.- Veljko je postao srećan i nasmejan čovek. Razvio je sopstvena interesovanja i hobije. Obožava da se vozi i putuje, da pešači po planinskim predelima i pije kafu na terasi. Zadovoljan je, a meni je prioritet da to tako i ostane - kaže Sunčica, pozivajući sve da se priključe kampanji „Autizam. Stop diskriminaciji“.(M. B.)
