icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Zašto populisti imaju razlog za ogorčenost

Zašto populisti imaju razlog za ogorčenost

Financial Times

Promene realnog dohotka dobrostojeće radničke klase belaca u svetu mogu biti uzrok ili razlog uspona političkih figura poput Donalda Trampa

Najupečatljivija činjenica koja pokazuje koliko se globalna ekonomija promenila tokom protekle tri decenije jeste da većina svetskog stanovništva sada živi bolje - ali ne i jedna važna grupa.

Ekonomista Svetske banke Branko Milanović prikazao je, grafički, promene u realnom dohotku svih ljudi na svetu po mestu koje imaju u globalnoj distribuciji prihoda. Jedina grupa koja je od osamdesetih podbacila, čak izgubila svoju raniju poziciju, nalazi se oko osamdesetog percentila na ovoj skali, i to je, moglo bi se reći, manje-više niža do srednje niža klasa u svetu bogatih.

Prema detaljnoj analizi kolumniste FT Martina Vulfa (Martin Wolf), dijagram SB umnogome pomaže da se shvati prevratnička politika u državama Zapada, koje jedna za drugom dolaze u situaciju da se u njima za političku moć žestoko bore populisti, nudeći kombinaciju antielitizma i upiranja prsta u strance - u SAD, u obliku tirada protiv trgovinskih sporazuma koje izgovaraju Donald Tramp (Donald Trump) i Berni Sanders (Bernie Sanders) u Evropi (i ponovo Tramp u SAD), u vidu retorike usmerene protiv imigranata.

Uprkos lažima i traženju žrtvenog jarca, mora se priznati da pristalice populista imaju legitiman razlog za ogorčenost.

Zaista postoji važna grupa ljudi koja nije uspela da održi korak s ekonomskim dešavanjima. 

Nigde to nije nanelo toliko zapanjujuću štetu kao u SAD, gde je stopa smrtnosti među sredovečnim belim pripadnicima radničke klase u porastu, a uzroci za to su jasno povezani sa socijalnom disfunkcijom (samoubistva, bolesti prouzrokovane zloupotrebom alkohola i prevelike doze narkotika faktori su koji su najviše doprineli rastu mortaliteta).

Ali - da li je za to kriva globalizacija? Jasno je da trgovina ima neke veze s ovakvim razvojem događaja. 

Broj industrijskih radnih mesta u većini bogatih ekonomija smanjuje se još od sedamdesetih, a to bar delimično mora biti posledica ulaska Kine u globalni trgovinski sistem - u SAD, oštar pad zaposlenosti u proizvodnji usledio je nakon što je Kina postala članica Svetske trgovinske organizacije 2001.

Međutim, stručnjaci za društvene nauke rekli bi da ne postoji samo jedan uzrok stradanja bele radničke klase na Zapadu. Oni koji su bili gubitnici tokom prethodnih trideset godina dobijali su udarce s toliko različitih strana da je teško proceniti šta ih je najteže pogodilo. Pomenućemo još tri šoka koja su naročito jako uzdrmala bele radnike u SAD (a u manjoj meri i slične grupe u drugim zapadnim zemljama).

Prvo, tehnološke promene. Automatizacija je tokom prethodnih nekoliko decenija dovela do toga da se u svakom narednom poslovnom ciklusu gubio izvestan broj rutinskih poslova, a ta radna mesta nisu se ponovo otvarala. To važi za jednostavne manuelne poslove koje obavljaju niskokvalifikovani radnici u proizvodnji, ali i za poslove kognitivne prirode, poput rutinskih administrativnih zadataka. 

Na taj način došlo je do polarizacije između često dobro plaćenih nerutinskih kognitivnih poslova i obično slabo plaćenih poslova u sektoru usluga. To bi se desilo čak i da trgovina nije imala nikakvog uticaja.

Drugo, došlo je do jačanja pregovaračkih pozicija u pogledu zarada i uslova rada, kao i tržišne moći, kako između kompanija tako i unutar njih. Oslabile su norme iz ranijih vremena koje su propisivale veću jednakost zarada.

To objašnjava jednu važnu činjenicu u vezi s rastućom nejednakošću u bogatim zemljama, koja je posebno akutna u SAD: ona je u mnogo većoj meri rezultat znatno viših finansijskih naknada za najbolje plaćene radnike nego što je reč o sukobu između rada i kapitala, ili između manje i više obrazovanih. 

Prema rečima ekonomskog novinara Bena Kaselmana (Ben Casselman), Amerikancima ne nedostaju radna mesta u proizvodnji, nego radna mesta pod okriljem sindikata.

Treće, period posle osamdesetih obeležila je erozija mnogih pogodnosti koje su uvedene, većinom kao deo državnih inicijativa ili uz podršku države, za vreme Ruzveltovog „novog dogovora“ ili u periodu posle Drugog svetskog rata: pristupačni hipotekarni krediti, pristupačno visoko obrazovanje, beneficije iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite.  

Kako objašnjava ekonomska novinarka Brajs Kavert (Bryce Covert), mnoge od tih beneficija su u samom začetku postavljene na način koji je davao nesrazmernu prednost belcima (i muškarcima) u radničkoj klasi. 

U skladu s tim, njihova erozija nesrazmerno više pogađa baš tu grupu.

Sve u svemu, reč je o četvorostrukoj nevolji koja traje već tri decenije (i još uvek joj se ne vidi kraj), a uticaj trgovine bio je samo jedan od mnogih udaraca. Naravno, najlakše je svaliti krivicu na strance. Trebalo je (i mogli smo) da budemo spremni za uspon Trampa pre nego što je do njega došlo.

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...