icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Zagonetka produktivnosti pred kojom stoje svetske privrede

Zagonetka produktivnosti pred kojom stoje svetske privrede

Financial Times

Efikasnost rada merena proizvodnjom po satu mesecima već opada u razvijenim zemljama, koje će uskoro početi da liče na tržišta u usponu, gde ovo stanje traje već deceniju ili duže

Malo je problema koji su toliko važni, a da u vezi sa njihovim izvorom i rešenjem postoji tako malo saglasnosti, kao što je to problem opšteg pada rasta produktivnosti u privredama širom sveta.

Istraživačka organizacija Konferens bord (Conference Board) objavila je prošle nedelje da produktivnost rada merena proizvodnjom po satu, po svoj prilici, beleži pad u SAD, i to prvi put za više od tri decenije. Amerika nije usamljen slučaj; širom sveta u razvijenim zemljama i odnedavno na tržištima u usponu produktivnost opada već deceniju ili duže.

Posledice su drastične. Slab rast produktivnosti će samo pojačati pritisak na realni rast plata, koji je već anemičan u mnogim naprednim ekonomijama. To će ugroziti političku stabilnost i poštovanje liberalnih vrednosti čak i u razvijenim demokratijama do one mere do koje stagnacija realnih plata bude hranila ekonomski populizam. Takođe, to će biti pretnja i za solventnost penzionih šema, koje se oslanjaju na buduće poreske prihode i profit.

Iako se većina ekonomista slaže da je usporavanje produktivnosti jedan od najozbiljnijih problema u njihovoj oblasti danas, malo njih je saglasno po pitanju uzroka, a još manje kad je reč o pravom rešenju. Samo je jedna stvar očigledna - usporavanje produktivnosti pogodilo je različite privrede da je malo verovatno da će jedinstveno rešenje na globalnom nivou imati mnogo efekta. Tvorci politika moraju da eksperimentišu i budu eklektični u kreiranju adekvatnog odgovora.

Ponekad postoji opšti međunarodni problem koji ima jasno rešenje, čak iako bi ono moralo da se primenjuje na različit način od države do države. Inflacija je u mnogim zemljama bila van kontrole krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina; bila je potrebna stroža monetarna politika da bi se ona istisnula iz sistema. Napredne privrede izašle su iz recesije ranih devedesetih godina s velikim strukturnim deficitima; promišljeni napori da se ti deficiti smanje bili su svrsishodni.

Ali slaba produktivnost nije jedan od takvih slučajeva.

Na primer, teorija da regulativa guši inovativnost deluje neuverljivo s obzirom na to da je usporavanje pogodilo relativno liberalizovane privrede poput SAD, ali i mnogo regulisanije privrede u Evropi i tržišta u usponu. Malo je verovatno da će potpuno odbacivanje zaštite radnika i pravila o zdravlju i bezbednosti biti vetar u leđa globalnom rastu.

S druge strane, moguće je sagledati slabosti svake ekonomije ili njihov tip i osmisliti određena rešenja. U razvijenim privredama sa slabom investicionom aktivnošću, poput SAD, Britanije ili Nemačke, veoma niske dugoročne kamatne stope opravdavaju povećanu javnu potrošnju na infrastrukturu kako bi se direktno povećala potražnja i proizvodni kapacitet.

U pojedinim naprednim ekonomijama, kao što je Italija, u kojima ima manje prostora da se krene s pozajmljivanjem na veliko, očigledna dobit bi mogla da se ostvari mikroekonomskim poboljšanjima, poput reformisanja sklerotičnog sudstva, što je bitan deo planova premijera Matea Rencija (Mateo Renzi).

Na mnogim tržištima u razvoju može se ostvariti pomak primenom tradicionalnije deregulatorne reforme uporedo s preusmeravanjem novca s besmislenih subvencija za gorivo i druge proizvode na obrazovanje i obuke.

Daleko od toga da je usporavanje produktivnosti jasno definisani problem s očiglednim rešenjima.

Zapravo, pojedinci tvrde da je realna situacija bolja nego što zvanični podaci to pokazuju zato što oni odražavaju niži od stvarnog bruto domaći proizvod u privredama koje se baziraju na uslugama i kod kojih je teže izmeriti proizvodnju.

Ipak, postoje problemi u pojedinačnim zemljama ili grupama zemalja koji deluju dovoljno definisano da sugerišu da postoji potreba za izmenama politike. Nemogućnost da moderne privrede proizvode više s istom ponudom radne snage možda nije kriza koja se brzo razvija, ali to jeste problem koji zahteva veliku i kontinuiranu pažnju.

FT.COM

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...