icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Kako spasti kapitalizam od kapitalista
Foto: Kurir Nemanja Pancic 2014

Analiza

Kako spasti kapitalizam od kapitalista

Financial Times

Oni koji danas odvažno menjaju tržišta iz temelja već sutra su osnivači moćnih kartela

S vremena na vreme, kapitalizam mora da se izbavi iz grabljivih kandži samih kapitalista. Ako nema ničeg da ga u tome spreči, preduzetništvo sklizne u monopol, a inovativnost u rentijerstvo. Oni koji danas odvažno menjaju tržišta iz temelja već sutra su osnivači moćnih kartela. Kapitalizam funkcioniše tamo gde postoji konkurencija, ali uspešni kapitalisti ne vole mnogo konkurente.

Teodor Ruzvelt (Theodore Roosevelt) bio je svestan te činjenice kad je u svojstvu predsednika SAD upotrebio Šermanov zakon da bi se obračunao sa industrijskim gigantima početkom 20. veka.

Od tog vremena je antimonopolski zakon ili zakon o zaštiti konkurencije služio, manje ili više efikasno, da zaštiti interese potrošača i time da legitimitet profitu koji ostvaruju velike kompanije. Američki predsednik Ronald Regan, ni u kom slučaju pristalica levice, naredio je razbijanje nacionalne telefonske i telegrafske kompanije „AT&T“ na nekoliko manjih firmi.

Tehnologija i globalizacija su promenile pravila igre. Prekogranične aktivnosti najvećih svetskih kompanija znatno otežavaju ravnopravno tržišno nadmetanje. Globalizacija je višestruko povećala mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza, a poreska konkurencija između država nagrizla je političku volju da se ojača konkurencija na tržištu. Bojažljivi nacionalni političari oklevaju da se suprotstave globalnim gigantima i njihovim finansijski dobro potkovanim armijama lobista.

Tačno je da bi oni voleli da te kompanije plaćaju malo veći porez, ali ne toliko da rizikuju da se suoče s pretnjama da će investicije i radna mesta biti premešteni negde drugde. Na gubitku su potrošači i manje privilegovani poreski obveznici. Kao i tržišna ekonomija.

Ovde na scenu stupa Evropska komisija. Komesarka EU za tržišnu konkurenciju Margret Vestager (Margrethe Vestager) nedavno je dobila mnogo prostora u medijima kad je naložila američkom informatičkom divu „Eplu“ (Apple) da plati 13 milijardi evra irskoj vladi po osnovu zaostalih poreskih obaveza. Ako ta svota deluje zapanjujuće, trebalo bi je uporediti sa 215 milijardi američkih dolara, koliko, prema procenama, „Epl“ drži u ofšor zonama van domašaja poreskih vlasti.

Posle duge istrage, Vestagerova je zaključila da su zamršeni poreski aranžmani s vladom Irske doneli „Eplu“ prednosti koje nisu bile dostupne drugim kompanijama i ugrozili tržišnu konkurenciju kršenjem propisa EU o državnoj pomoći. Kompanija je plaćala porez po stopi od samo 0,005 odsto, navodi ona, mada „Epl“ u žalbi na ovu odluku tvrdi da taj broj nije tačan.

Proizvođač „ajfona“ nije jedina kompanija pod lupom Evropske komisije. Trenutno se vode istrage o uticaju koji su na konkurenciju imali poreski aranžmani „Starbaksa“ (Starbucks), „Amazona“ i „Mekdonaldsa“ (McDonald’s). Vestagerova je na čelu trostruke antimonopolske istrage usmerene na evropske aktivnosti „Gugla“ (Google), kompanije koja uživa ogromnu dominaciju na tržištu i čije su poreske obaveze na meti istražitelja u nekoliko zemalja članica EU.

Malo je reći da su ove kompanije ljute zbog tih istraga. Bankar Džon Pjerpont Morgan (John Pierpont Morgan) mislio je da s Ruzveltom može da razgovara na ravnoj nozi. S donekle sličnim gnevom pravednika Tim Kuk (Tim Cook), izvršni direktor „Epla“, osporava odluku Evropske komisije opisujući je kao „političku koještariju“. Nije bitno to što „Epl“ kanališe prihode u institucije „bez državljanstva“, koje su van domašaja bilo kog poreskog organa. Čini se kao da Kuk smatra da njegova kompanija posluje na višem nivou od onog na kom su tamo neki političari i regulatori. Vlasti bi jednostavno trebalo da se sklone s puta. Po mom mišljenju, „Epl“ pravi moderne, pametne digitalne uređaje, ali mu to svakako ne daje za pravo da ima specijalni status.

„Gugl“, poput „Epla“, stalno insistira na tome da savesno ispunjava svoje zakonske poreske obaveze. Nema razloga da se u to sumnja. Međutim, poenta je u tome da je odgovornost jedne kompanije mnogo više od strogog pridržavanja zakonskih propisa. Društva u kojima tržišta cvetaju su ona u kojima je moguće poštovati kompleksniju mešavinu konvencija i normi. Može biti legalno, recimo, da „Gugl“ smanji poreska plaćanja tako što će prihode od prodaje u Britaniji preusmeriti na svoju podružnicu u Irskoj. Ali ovo nije postupak savesnog člana društva. To je povod za populističku reakciju. Što bi rekao Ruzvelt: „Kad nagomilano bogatstvo posegne za nečim nepravednim, na njegovu ogromnu moć jedino može da odgovori još veća moć naroda kao celine.“

Dosad su političari bili na udaru populističkih pobuna u bogatim demokratijama. Međutim, u pozadini ovih pokreta leži duboko nezadovoljstvo globalizacijom i postupcima velikih kompanija. Bilo da je reč o Donaldu Trampu (Donald Trump) u SAD, Marin le Pen (Marine Le Pen) u Francuskoj ili Bepeu Grilu (Beppe Grillo) u Italiji, populistički kredo je ekonomski nacionalizam: sistem je nepravedan, dakle - podignite glas protiv globalnog kapitalizma.

Mišljenje javnosti je da su one kompanije koje imaju korist od globalizacije izvan domašaja pravila koja se primenjuju na sve ostale. Sva nesigurnost koju nosi globalizacija pada na pleća običnih građana. Populisti koriste sve slabije poverenje u tržište. Njihovo rešenje za to je - „čudotvorno“ - jača državna kontrola.

Uvek će biti biznis-lidera koji, poput nekadašnjih barona pljačkaša, smatraju da su iznad svih ostalih i da je demokratska politika, zapravo, „koještarija“. Oni nalaze istomišljenike među libertarijancima i žestokim zagovornicima slobodnog tržišta, koji veruju da je jedina uloga biznisa da maksimizira profit.

Ruzvelt ni u kom pogledu nije bio socijalista. Njegovo shvatanje je bilo da kapitalizam zahteva legitimitet. On bi mogao da cveta na duže staze samo ukoliko bi se smatralo da doprinosi blagostanju građana. Ovo i danas važi kao i tada. Prerano je da Vestagerovu posmatramo kao naslednicu moćnog Ruzvelta. Ali svako ko podržava liberalnu ekonomsku politiku, koja je omogućila uspeh „Epla“, „Gugla“ i sličnih kompanija, trebalo bi da aplaudira njenim hrabrim naporima da ponovo uspostavi ravnotežu.

Philip Stephens

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...