icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Tajna obaveštajna služba i društveni mediji

Kako špijuni opstaju u digitalnom svetu

Financial Times 03.10.2016. 15:11h

Velika Britanija menja svrhu svojih obaveštajnih službi  stavljajući im na raspolaganje, počevši od ove godine, dodatnih 1,5 milijardi funti godišnje za potrebe bezbednosti

Iza zatvorenih vrata britanske obaveštajne službe, bliži se kraj eri Smajlijevih ljudi (po Džordžu Smajliju, liku iz romana pisca špijunskih bestselera Džona le Karea) i na njihovo mesto dolaze Smajlijevi prijatelji s Fejsbuka.

Digitalna tehnologija iz korena menja drugi najstariji zanat na svetu - špijunažu, a Velika Britanija menja svrhu svojih obaveštajnih službi stavljajući im na raspolaganje, počevši od ove godine, dodatnih milijardu i po funti godišnje za potrebe bezbednosti. Za britansku Tajnu obaveštajnu službu, poznatu pod imenom MI6, koja se bavi pribavljanjem poverljivih informacija iz inostranstva, to znači da će uslediti do sada najveći talas regrutovanja novih agenata i bar 1.000 novih zaposlenih u naredne četiri godine, što je rast od celih 40 odsto. Taj rast delimično je posledica nestabilnijeg geopolitičkog okruženja, sve ozbiljnijih izazova koje postavljaju Rusija i Kina, ali i uspona džihadizma, koji se poput metastaza širi svetom.

Ali šire društvene i tehnološke promene ostavljaju neizbrisiv trag i zahtevaju korenite promene same prirode špijunskog zanata.

Zvaničnici britanske obaveštajne službe su u razgovorima sa FT tokom proteklih meseci pružili novinarima bolji uvid u ovu profesiju: tehnologija koja je poslednje dve decenije omogućavala veću efikasnost agenata sada iz temelja menja njihov način rada.

Prošle nedelje, šef MI6 Aleks Janger (Alex Younger), još uvek poznat po nadimku C (kako, po tradiciji, zelenim mastilom, potpisuje svu svoju prepisku), jasno je definisao ovu promenu u jednom od retkih javnih obraćanja na konferenciji u Vašingtonu koja je okupila njegove kolege.

„Informaciona revolucija je iz osnova promenila naše radno okruženje“, rekao je Janger. „Ja sam na čelu službe koja se za prikupljanje informacija oslanja na ljude, ali ta činjenica važi za nas kao i za sve druge. Čak bih rekao da će za pet godina postojati dve vrste obaveštajnih službi: one koje su shvatile tu činjenicu i krenule napred i one druge u kojima to nije bio slučaj. Daću sve od sebe da MI6 bude u ovoj prvoj kategoriji.“ Za špijune, „digitalni svet je veoma zanimljiva kombinacija egzistencijalne pretnje i zlatne prilike“, kaže on.

Pretnja zaista jeste egzistencijalna. Prema rečima prvog direktora MI6, ser Mensfilda Smit-Kaminga (Sir Mansfield Smith-Cumming), tajnost je „prva, poslednja i najneophodnija osnova“ svega što agencija čini i za šta se zalaže. To možda više nije tačno - bar ne na način na koji danas razumemo taj pojam.

U doba kompjuterskih programa za prepoznavanje lica, dubinske analize ogromnih količina podataka, sveprisutnih internet identiteta i pametnih telefona koji za sobom ostavljaju jasne tragove podataka, daleko je teže, ako ne i nemoguće, održati lažne slike iza kojih se kriju agenti obaveštajnih službi.

„Vremena kad su agenti mogli da uverljivo preuzimaju različite identitete i persone se manje-više bliže kraju“ kaže Najdžel Inkster (Nigel Inkster), bivši direktor operacija u MI6, sada direktor odseka za transnacionalne pretnje i politički rizik na Međunarodnom institutu za strateške studije (International Institute for Strategic Studies), nezavisnom istraživačkom centru. „Mogućnosti koje pruža forenzička nauka, prepoznavanje lica, biometrija, analize DNK - sve te stvari dovele su do toga da kretanje u stranom okruženju sada predstavlja mnogo veći izazov.“ Problem nije u tome što neki detalji ne smeju dospeti na internet, već baš suprotno od toga: pojedinci i identiteti bez dubokog i širokog prisustva na globalnoj mreži verovatno će izazvati sumnju.

„Stvaranje verodostojnog digitalnog otiska predstavlja veliki izazov“, kaže Inkster. Nije dovoljno samo otvoriti lažne naloge na Tviteru ili Fejsbuku. „U današnjem svetu, gde god da odemo, ostavljamo digitalni otisak, tragove koji ostaju za nama prilikom korišćenja interneta.“

Relativna lakoća s kojom neprijateljske države mogu da neovlašćeno pristupe podacima drugih država već sada je ozbiljan problem. Imena i lični podaci agenata CIA, američke obaveštajne agencije, nisu se našli među milionima onih koje su kineski hakeri ukrali prošle godine prilikom upada u kompjuterski sistem u kome se čuvaju podaci o zaposlenima u američkoj vladi. Ali i to se moglo pokazati korisnim: na primer, operativci koji tvrde da su zaposleni u američkim predstavništvima u inostranstvu, a čija imena se ne pominju u ovim podacima, istog trenutka su postali sumnjivi.

Informaciona revolucija otvara i nove mogućnosti, naglašavaju britanski obaveštajci. „Nekada se sav posao obavljao na zabavama“, rekao je jedan bivši operativac MI6 za FT. „Morali smo da razgovaramo sa svima u prostoriji i da saznamo sve što možemo da bismo otkrili nečije slabe tačke. Bili su potrebni meseci da se utvrdi koga bismo mogli da pokušamo da angažujemo kao agenta, a koga ne.“

A sada, ljudi sami objavljuju detalje o sebi u društvenim medijima. Analitičari podataka mogu da otkriju sijaset karakteristika koje se mogu iskoristiti prilikom odabira i regrutovanja agenata, daleko preciznije od starih metoda. Na meti bi se, na primer, mogao naći iranski nuklearni naučnik sklon vanbračnim izletima ili agent ruske obaveštajne službe koji je homoseksualac.

Osim toga, upravljanje takvim izvorima podataka je sada lakše, dodaju zvaničnici. Jedan od najvećih problema za obaveštajne službe, kako u vremenu Hladnog rata tako i u ratu protiv terorizma, bilo je održavanje kontakta sa agentima infiltriranim duboko u redove neprijatelja, a da oni pri tome ne budu ugroženi. Sada, enkripcija omogućava agentima da razmenjuju poruke čija je tajnost relativno čvrsto osigurana.

Povećala se i potencijalna korist koja se uz odgovarajući pristup može dobiti iz jednog izvora. Toliko toga se nalazi u digitalnom obliku da se dokumentima i materijalima iz primarnih izvora - što je krunski dragulj među obaveštajnim podacima - sada može pristupiti sa više strana. Time je i neovlašćeni prenos podataka postao mnogo lakši.

Prikupljanje podataka iz otvorenih izvora postalo je samo po sebi neizostavni deo obaveštajnog rada, pomažući da se podrobnije analiziraju osetljivi tajni izveštaji i dajući im veću težinu, što je ranije često bilo teško postići. Promene kao šta je ta, kaže Janger, „menjaju sve iz korena... moramo temeljno analizirati način na koji dolazimo do obaveštajnih podataka... našu budućnost će obeležiti spoj tehnologije i ljudske inteligencije“.

 

Sam Jones

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...