icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Posledice ekonomskog plana predsedničkog kandidata

Trampove reforme korisne samo njegovoj deci

Financial Times 03.10.2016. 15:12h

Odbor za odgovorni savezni budžet razmotrio je poreske planove oba kandidata i izračunao da bi Trampova politika dodala 5,3 biliona dolara, ili jednu petinu nacionalnog dohotka, saveznom dugu do 2026. godine

Teško je uzeti za ozbiljno predlog ekonomske politike Donalda Trampa (Donald Trump). Ne samo zato što je izazov ustanoviti o čemu je tu zapravo reč. I ne samo zato što nije jasno da li bi on to zaista sproveo u delo ili samo pokušava da privuče pažnju glasača. Pre svega, teško je takve mere shvatiti ozbiljno zbog neverovatnih posledica koje postaju očigledne ukoliko to učinimo.

Nekoliko kompetentnih, nezavisnih ekonomista analiziralo je delove Trampovog predloga, do one mere do koje su uspeli da ih rastumače, i predočilo kakav bi uticaj privreda pretrpela ukoliko bi on odneo pobedu i realizovao svoje planove. Rezultati su zastrašujući.

Pogledajmo centralnu ideju Trampove politike da radikalno izmeni trgovinske odnose SAD sa ostatkom sveta. Ono što se izdvaja iz obraćanja ekonomista Instituta Peterson (Peterson Institute) novinarima je da on preti uvođenjem kaznenih carina na uvoz iz Meksika i Kine (predlažući stope od 35, odnosno 45 odsto) i jednostranim povlačenjem SAD iz glavnih trgovinskih sporazuma. Ekonomisti su predočili posledice trgovinskog rata, koji bi verovatno usledio, po američku privredu. Konačni ishod: SAD bi pale u recesiju i 4,8 miliona radnih mesta u privatnom sektoru bilo bi izgubljeno. To je otprilike jednako broju fabričkih poslova u SAD koji su ugašeni za deset godina nakon što se Kina pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (World Trade Organization), što je poremećaj koji je verovatno najviše doprineo stvaranju Trampovog glasačkog tela. Iako bi po ovom scenariju gašenje poslova bilo najizraženije u sektoru usluga, najveću proporcionalnu štetu bi, ironično, pretrpeo proizvodni sektor, naročito proizvodnja kapitalnih proizvoda.

To je tek početak. Pod predsednikom Trampom, sporazum o Transpacifičkom trgovinskom partnerstvu (TPP), koji je SAD potpisala ali ne i ratifikovala, bio bi sasečen u korenu. (Hilari Klinton (Hilary Clinton) sada kaže da je i ona protiv TPP, ali njene ranije promene stava u pogledu trgovinskih veza ukazuju na to da ovaj sporazum ima bolje šanse za opstanak sa njom na vlasti.) Time bi se odustalo od dodatnog privrednog rasta i radnih mesta koje bi doneo TPP. Robert Lorens (Robert Lawrence), takođe sa Instituta Peterson, navodi da, iako izraženo u apsolutnim brojkama neznatan, predviđeni doprinos TPP američkom BDP jednak je povratu investicija u vrednosti od tri biliona dolara. Takođe bi 128.000 više ljudi došlo do posla nego u slučaju odustajanja od TPP, jer bi platni fond bio veći. I iako bi, kao i uvek u slučaju otklanjanja neefikasnosti privrede, bilo gubitnika, „korist koja bi se ostvarivala po osnovu TPP na godišnjem nivou verovatno bi bila između 12,3 i 114,5 puta veća od iznosa troškova“. To je više nego dovoljno da se višestruko nadomesti onima koji bi bili na gubitku. To bi bila ispravna politika; odbacivanje TPP značilo bi odricanje i od dobiti i od naknade.

Zatim, tu su i mere unutrašnje ekonomske politike. Tramp obećava, kako sam kaže, „ogromno“ smanjenje poreza. To je jedino u čemu ne preteruje. On predlaže smanjenje poreza na lični dohodak, kresanje korporativnog poreza i eliminisanje poreza na nasleđe. To bi napravilo rupu u budžetu. Odbor za odgovorni savezni budžet (Committee for a Responsible Federal Budget) razmotrio je poreske planove oba kandidata i izračunao da bi Trampova politika dodala 5,3 biliona dolara ili jednu petinu nacionalnog dohotka saveznom dugu do 2026. godine (i to je poprilično skromno u poređenju sa njegovim ranijim planom, prema kome bi dodatno zaduženje iznosilo 11,5 biliona dolara). Ako ništa drugo, predsednik Tramp bi učinio da deficit bude ponovo veliki. (Prema planu Klintonove, s druge strane, novac od novih poreza bio bi jednak iznosu novih rashoda.)

Ko bi od toga imao koristi? Mnogo toga leži u detaljima. Izmena u izuzeću od plaćanja poreza za izdržavane osobe znači da bi mnoge porodice sa decom sa niskim ili srednjim primanjima zapravo plaćale veći porez nego danas. Kada je reč o korporativnom oporezivanju, Tramp se hvali da će se otarasiti sramotne „rupe u zakonu koji reguliše udeo u dobiti“, a koja dozvoljava menadžerima hedž fonda da provuku dohodak od rada (koji se više oporezuje) kao dohodak od kapitala (kod kojeg su porezi manji). Istina je da Trampov poreski plan zatvara ovu rupu u sistemu. Ali on otvara jednu još veću uvođenjem još nižih poreskih stopa za sve poslovne prihode, čak i zarade koje se danas računaju kao lični prihod vlasnika preduzeća. To bi omogućilo menadžerima hedž fondova i mnogim drugima koji ostvaruju veoma velike zarade da plaćaju čak i manje od današnjeg poreza na kapital.

Ukratko, možemo biti veoma sigurni da bi najviše koristi od svih Trampovih poreskih reformi imali... Tramp i njegova deca.

 

Martin Sandbu

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...