icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Srećne okolnosti za učesnike na tržištu korporativnih obveznica

Tržišta kapitala

Srećne okolnosti za učesnike na tržištu korporativnih obveznica

Financial Times

Veliki talas preuzimanja i otkupa, koji je podigao mnogo prašine, doneo je novi polet na tržištu korporativnih obveznica i povećao šanse da ovo postane godina s rekordnim brojem emitovanih dužničkih hartija od vrednosti.

Bankari i investitori su u iščekivanju potencijalnog naleta novih obveznica, kojima bi se finansirala pripajanja u procesu povećanja leveridža kompanija poput telekomunikacione grupacije AT&T, proizvođača čipova „Kvalkom“ (Qualcomm), kompanije za proizvodnju optičkih vlakana „Senčerilink“ (CenturyLink) i duvanske kompanije „Britiš amerikan tabako“ (British American Tobacco).

Prodaja dužničkih instrumenata, koja će većim delom biti obavljena 2017, dopuniće rezerve obveznica za prodaju koje su znatno osiromašene ove i prošle godine, s obzirom na to da su bankari finansirali većinu najznačajnijih transakcija.

Vrednost preostalih pripajanja i preuzimanja, koja još uvek čekaju na finansiranje, smanjila se na 246 milijardi dolara na kraju septembra sa više od 900 milijardi dolara krajem 2015, tvrde stručnjaci za kreditnu strategiju Banke Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch). Ta cifra se povećala za 87 odsto na 460 milijardi dolara nakon niza najava dogovora.

„Mislili smo da će se naredne godine priliv (korporativnih obveznica) donekle smanjiti i sad iznenada moramo da preispitamo ta očekivanja“, kaže Džastin Derkol (Justin D’Ercole), jedan od rukovodilaca sindikata za investicioni rejting duga britanske banke Barkliz (Barclays).

„Pravo pitanje je do koje mere su se merdžeri i akvizicije, čiji je broj opao u poslednjih šest meseci, ponovo intenzivirali. Da li postoji održivi katalizator za taj ponovni porast? Odgovor nije poznat, ali, po svemu sudeći, kad god dođe do ovakvih naglih porasta, oni izazovu domino efekat. To često dovodi do postepenog porasta aktivnosti i (prodaje dužničkih hartija od vrednosti).“

Tradicionalni kreditni ciklus osujećen je stimulansom centralnih banaka koje imaju zajedničke interese. To je dovelo do smanjenja troškova korporativnog kreditiranja i gurnulo dužničke instrumente u iznosu od 12 biliona dolara na teritoriju s negativnim prinosom. Programi otkupa obveznica, za koje čelnici Evropske centralne banke, Banke Engleske i Banke Japana veruju da će pospešiti ekonomsku aktivnost, naveli su investitore da pohrle ka rizičnijim klasama aktive, pa su pokrenuli talas preuzimanja jer su kompanije u potrazi za bržim rastom.

„Zbog svog tog kvantitativnog popuštanja i podsticaja centralnih banaka, mogli ste videti veliku potražnju za visokokvalitetnom aktivom koja donosi prinose“, kaže Mark Kizel (Mark Kiesel), šef odeljenja za investicije kompanije „Pimko“ (Pimco).

M&A bankari se oslanjaju na svoje kolege, koji su zaduženi za potpisivanje emisije dužničkih instrumenata, da će odobriti čekove od više milijardi dolara ne bi li pomogli finansiranje ovih poduhvata.

Američki telekomunikacioni gigant AT&T u procesu otkupa medijskog konglomerata „Tajm Vorner“ (Time Warner) za iznos od 85 milijardi dolara iskoristio je i kredit za premošćavanje od 40 milijardi dolara od JP Morgan banke i Banke Amerike, koji će u jednom trenutku biti zamenjen instrumentom s dužim rokom dospeća. Očekuje se da će „Dženeral elektrik“ (General Electric) kontaktirati s investitorima zbog obveznica pri spajanju s kompanijom „Bejker Hjuz“ (Baker Hughes), dok su iz „Senčerilinka“ izjavili da će se zadužiti za sedam milijardi dolara kako bi finansirali kupovinu kompanije „Level 3 komjunikejšns“ (Level 3 Communications).

Najobimnije prodaje korporativnih obveznica ove godine - uključujući prodaju kompanije „Anhojzer-Buš Inbev“ (Anheuser-Busch InBev) od 46 milijardi dolara i ponudu „Dela“ (Dell) u iznosu od 20 milijardi dolara, obe za potrebe finansiranja preuzimanja - spremno i oduševljeno dočekali su menadžeri portfolija koji su preplavljeni novcem investitora. Višak gotovog novca u rukama investitora u kombinaciji s nedavno najavljenim dogovorima dobar je znak za aktivni početak 2017. godine, kaže Ej Džej Marfi (A. J. Murphy), šef odeljenja za globalna tržišta kapitala Banke Amerike Meril Linč.

„Ovo tržište, uzevši u obzir tehnički vetar u leđa koji stiže od centralnih banaka, bilo je poprilično zabrinuto zbog činjenice da ne postoji čvrst, očigledan sistem priliva“, kaže Marfi. „Investitori su srećni jer vide da će moći više da kupuju. Mnogo investitora s gotovim novcem želi da se uključi na ovo tržište, te je ovaj priliv bio prilično dobrodošao.“

Kompanije i banke su ove godine u SAD već emitovale dužničke instrumente u vrednosti od 1,4 biliona dolara, što je rekordni tempo, pokazuju podaci platforme za finansijska tržišta „Delodžik“ (Dealogic). Akvizicije i otkupi akcija bili su među faktorima koji su najviše odredili ova pozajmljivanja u toku protekle decenije, a od toga vrednost preuzimanja 2016. iznosi 241 milijardu dolara, navode stratezi Banke Amerike.

Ponuda obveznica na globalnom nivou porasla je za devet odsto u odnosu na prošlu godinu na 5,8 biliona dolara i bankari kažu da bi najviši nivo u istoriji mogao biti dostignut pre kraja godine.

Investitori su zbog toga uputili upozorenja jer su zabrinuti da najveće finansijski stabilne kompanije dodaju previše dužničkih instrumenata u svoje bilanse stanja - što je dug koji će možda biti skupo refinansirati kad kamatne stope počnu da rastu.

ERIC PLATT - NJUJORK

 

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...