icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Inicijalne ponude novčića mogu da naškode vašem finansijskom zdravlju
Foto: Nalog @DavidLawler10

Kriptovalute

Inicijalne ponude novčića mogu da naškode vašem finansijskom zdravlju

Financial Times

Blokčejn je tehnologija za decentralizovano izvršavanje platnih transakcija koja je omogućila izdavanje kriptovaluta, između ostalih i bitkoina, čija je vrednost prošle nedelje zabeležila novi rekord skočivši na više od 2.400 dolara

Da li biste investirali u token koji vam zauzvrat ne obećava apsolutno ništa? Čak ni to da ćete svoj novac dobiti nazad?

Ako je vaš odgovor „ne“, pazite se - jedna od najsloženijih mašinerija za proizvodnju publiciteta koja je ikada postojala na tržištima mogla bi vas javno proglasiti budalom.

Mudri investitori, bar tako glasi ova priča, jesu oni koji pre svih drugih ulože novac u nove i egzotične finansijske instrumente koji glase na donosioca, a takvi se u sve većem obimu izdaju putem javnih blokčejn platformi kao što je „Itirijum“ (Ethereum) ili, alternativno, kao nezavisni blokčejn tokeni u procesu poznatom kao „inicijalna ponuda novčića“.

Blokčejn je tehnologija za decentralizovano izvršavanje platnih transakcija koja je omogućila izdavanje kriptovaluta, između ostalih i bitkoina, čija je vrednost prošle nedelje zabeležila novi rekord skočivši na više od 2.400 dolara. Ukupna vrednost tržišta digitalnog novca gotovo se udvostručila tokom prethodne dve nedelje i sada premašuje 91 milijardu dolara, što je više od tržišne kapitalizacije bankarske grupacije Goldman Saks (Goldman Sachs).

Međutim, na pitanje šta tokeni zapravo predstavljaju nije lako dobiti odgovor. U opštim uslovima ugovora jasno se naglašava da tokeni, čiji je broj uvek ograničen, nisu „povezani s kupovinom akcija, niti bilo kog njihovog ekvivalenta, u bilo kojoj postojećoj ili budućoj javnoj ili privatnoj kompaniji, korporaciji ili drugom entitetu pod bilo čijom jurisdikcijom“.

Najjednostavnije tumačenje je da je reč o načinu za dobrovoljno prikupljanje sredstava u kriptovalutama, kakve su bitkoin ili iter, da bi se podržali razni preduzetnički poduhvati, a zauzvrat se dobija obećanje da će njihov prihod biti uložen u razvoj digitalnih usluga. Vi kao investitor već imate interes za takvo ulaganje, s obzirom na korist koju ćete imati od usluge koja se na ovaj način plasira na tržište.

Mnoge od tih usluga predstavljaju decentralizovana rešenja za čuvanje podataka u oblaku (cloud storage), trgovinske platforme ili prediktivna tržišta. Druge pak imaju za cilj izdavanje pripejd platnih kartica koje bi korisnicima omogućile da svoje uloge u kriptovalutama učine likvidnim i da istovremeno imaju pristup mreži „Viza“ ili „Master kard“. U mnogim slučajevima, usluge omogućavaju trgovinu i transakcije na crnom tržištu tako što ih decentralizuju ili tako što korisnicima koji na taj način ostvaruju profit u kriptovalutama omogućavaju lakši pristup zvaničnim mrežama za izvršenje platnih transakcija.

U nekim drugim slučajevima, vlasnici tokena stiču pravo na deo prihoda ostvarenog od preduzetničkog poduhvata. Ali čini se da najveća vrednost tokena leži u njihovom špekulativnom potencijalu i mogućnosti njihove prodaje uz premiju na bilo kom sekundarnom tržištu kriptovaluta, bilo gde na svetu. Što je veća verovatnoća da će neka ugledna berza omogućiti konverziju neke kriptovalute, to su veće šanse da će njena vrednost rasti, kažu trgovci.

Svi se slažu da je jurnjava da se ne propusti nijedna nova ponuda digitalnih novčića jedan od ključnih činilaca koji su doveli do vrtoglavog rasta cene bitkoina, s obzirom na to da se inicijalnim ponudama novčića prikupljaju sredstva samo u ovoj ili drugim kriptovalutama (koje, opet, mogu da se kupe samo bitkoinima).

Uprkos zakonskim nejasnoćama i faktorima rizika, ovo tržište postaje sve unosnije i sve češće privlači pažnju konvencionalnijih institucionalnih investitora kakvi su hedž fondovi i menadžeri aktive. Međutim, veliko je pitanje da li iko od njih zaista razume u šta se upušta i to je nešto čime će regulatori morati ozbiljno da se pozabave. Jedan od mogućih izvora zabune mogla bi da bude terminologija.

„Itirijum“ - decentralizovani blokčejn na kojem se pokreću mnoge od ovih inicijalnih ponuda novčića - nešto je sasvim drugo u odnosu na protokol po imenu „Itirijum“, s kojim mnoge konvencionalne banke eksperimentišu kako bi pokrenule svoje privatne blokčejn platforme. Ova veza bi, međutim, mogla bi da podstakne i ubrza proces legitimizacije.

Veću zabrinutost izaziva pitanje da li konvencionalni investitori poseduju potrebne veštine da na pravi način analiziraju ovakve ugovore, od kojih mnogi u sebi sadrže odredbe koje primoravaju investitore da se odreknu prava na pokretanje sudskih postupaka ili arbitražu. Štaviše, oni naglašavaju da korisnici moraju posedovati temeljno znanje o „funkciji, načinu korišćenja, čuvanja, mehanizmima prenosa i drugim detaljima u vezi sa kriptografskim tokenima i softverskim sistemima zasnovanim na blokčejn tehnologiji“.

Ne samo da morate da znate kako da pišete kodove da biste razumeli da li će se baza kodova koju finansirate zaista ponašati onako kako vam je rečeno već, konkretno, morate da poznajete blokčejn kodiranje. Moji dobro obavešteni izvori kažu da na celom svetu postoji samo nekoliko stotina ljudi s takvim veštinama.

I kao što se u vreme svake pristojne zlatne groznice tragačima za zlatom prodaju lopate, već raste broj stručnjaka koji nude konsultantske i savetodavne usluge u vezi sa svim aspektima inicijalnih ponuda novčića, kako investitorima tako i potencijalnim emiterima.

 

Izabella Kaminska

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...