Tokom većeg dela protekle decenije i po Kina je bila omiljena destinacija investitora na tržištima u usponu (EM), a njena potražnja za sirovinama poboljšala je ekonomsku situaciju u zemljama Latinske Amerike, Afrike i Azije.Ali sada, kad se Kina bori s posledicama koje je iza sebe ostavio njen kreditima podstaknut privredni procvat, sve više fond menadžera okreće leđa ovom azijskom divu.„Naš portfolio bih mogao da opišem kao portfolio za svet posle Kine“, kaže Ručir Šarma (Ruchir Sharma), glavni strateg za globalno tržište i vođa tima za akcije tržišta u usponu u kompaniji „Morgan Stenli investment menadžment“ (Morgan Stanley Investment Management).„Uvereni smo da je zlatno doba rasta kineske privrede završeno i da sada treba tražiti investicije koje imaju što je moguće manje veze s Kinom“, dodaje Šarma, ukazujući da su Južna Azija, Filipini, Vijetnam, Indonezija i delovi istočne Evrope relativno atraktivna tržišta u usponu.Skepticizam prema drugoj najvećoj privredi sveta primetan je i kod nekoliko drugih fond menadžera, koji smatraju da će ogroman dug kineskih kompanija, usporena dinamika privatnog sektora i slab napredak na polju reformi državnih preduzeća biti preveliki teret za ovu zemlju u narednim godinama.„Kina ima veoma mali udeo u našim portfolijima“, kaže Herardo Samorano (Gerardo Zamorano), menadžer za strategije ulaganja na tržištima u usponu u kompaniji „Brandes investment partners“, koja upravlja investicijama vrednim 26 milijardi američkih dolara.„Zaduživanje korporativnog sektora u Kini beleži dramatičan skok, a veliki deo novih kredita se koristi za servisiranje postojećih dugova. Finansijski sektor iz senke takođe je razlog za zabrinutost.“Ova razočaranost se odslikava u sve većem jazu između sredstava uloženih u aktivu povezanu s Kinom i ukupnih investicija u tržišta u usponu, pokazuju podaci koje je prikupila kompanija EPFR.Prema ovim podacima, fond menadžeri su od početka jula ulagali znatan kapital u tržišta u usponu u celini, ali su ga od sredine juna povlačili iz fondova koji su specijalizovani za Kinu.Najveći razlog za povlačenje je kineski korporativni dug. Iako je proteklih godina ovom pitanju posvećivana velika pažnja, veličina i težina tog problema izazivaju sve jaču uznemirenost. U svom nedavnom izveštaju, bonitetna agencija „S&P global rejtings“ (S&P Global Ratings) iznosi procenu po kojoj je ukupna vrednost kineskog korporativnog duga 2015. godine bila 17,8 biliona američkih dolara, odnosno 171 odsto BDP, što znači da je vrednost duga kineskih kompanija daleko najveća na svetu i u apsolutnom i u relativnom iznosu.Ne samo da je odnos kineskog korporativnog duga i BDP više nego dvostruko veći nego u SAD i evrozoni već će i, prema prognozama, rasti mnogo brže, s obzirom na to da sve veći broj duboko zaduženih kompanija uzima nove kredite samo da bi pokrile dugove koji dospevaju za naplatu. Do 2020. godine dug kineskih kompanija će dostići 32,6 biliona dolara, a udeo u dugu korporativnog sektora na globalnom nivou će porasti sa prošlogodišnjih 35 na 43 odsto, pokazuju procene „S&P“.Ono što zabrinjava više od rastućeg duga Kine jeste njegova nestabilna unutrašnja struktura. Nešto više od polovine od ukupno 1.943 velike kineske kompanije na koje se odnose podaci „S&P“ svrstano je u kategoriju „visokozaduženih“, najrizičniju od pet kategorija u koje ova agencija klasifikuje kompanije prema njihovoj sposobnosti da servisiraju dugove iz sopstvenih prihoda.Takva dinamika je izazvala podeljena mišljenja među analitičarima investicija. Neki kažu da bi iznenadno usporavanje kineskog privrednog rasta gurnulo brojne kineske kompanije preko ivice i dovelo do ozbiljnih problema u vidu nemogućnosti isplate obveznica i otplate kredita. Drugi, pak, tvrde da će moćna kineska država priskočiti u pomoć kako bi sprečila sistemski kreditni slom.Ključna činjenica za razumevanje mogućnosti Kine kad je reč o ublažavanju rizika zaduživanja jeste da taj dug u velikoj meri „ostaje u porodici“, kaže Luk Spajić (Luke Spajic) iz investicione grupacije „Pimko“ (Pimco), portfolio menadžer za azijska tržišta u usponu.„Očekujemo da će zaduženost porasti, ali važno je napomenuti da se pozajmljivanje odvija unutar porodice“, kaže Spajić i objašnjava da je kineska privreda u velikoj meri zatvoren sistem gde banke u državnom vlasništvu, na kraju krajeva, polažu račune Pekingu, odobravaju kredite domaćim kompanijama, dok obveznice takođe uglavnom kupuju državne finansijske institucije.Kontrola koju Peking ima nad takvim sistemom, uz politiku obezbeđivanja neograničene likvidnosti, dovela je do toga da finansijske institucije imaju pomirljiv stav prema nenaplativim kreditima i podstiču refinansiranje dugova. U izveštaju „S&P“ se iznosi procena da će 13,4 biliona dolara ili gotovo polovina ukupne potražnje za kreditima u Kini do 2020. biti namenjena refinansiranju.Prema tome, dodaje Spajić, iako Kina ima mnogo problema - među kojima i taj da rast investicija u privatnom sektoru pada skoro na nulu, da se privreda previše oslanja na neefikasna državna preduzeća i da se bankarski sektor suočava s visokim stepenom problematičnih kredita - snaga državne kontrole bi trebalo da omogući Pekingu da se uspešno izbori sa svojim slabostima. Ipak, Spajić očekuje da će se Kina vratiti politici valutne depresijacije da bi pojačala rast.Nasuprot tome, drugi menadžeri tvrde da kineski problemi s dugovima negativno utiču na mogućnosti ulaganja na svim tržištima u usponu, budući da je kineska aktiva obično u velikoj meri zastupljena u referentnim indeksima, što znači da investicioni fondovi koji prate kretanje indeksa nemaju drugog izbora sem da se izlože riziku ulaganja na kineskom tržištu. Na primer, 26 odsto akcija u okviru MSCI, jednog od najvažnijih indeksa tržišta u usponu, pripada kineskim kompanijama.„Rešenje kineskog pitanja je nešto što utiče na celu klasu aktive“, kaže Leon Ajdelman (Leon Eidelman), portfolio menadžer za tržišta u usponu u kompaniji „Džej Pi Morgan aset menadžment“ (JPMorgan Asset Management).„Dovoljno je samo baciti pogled na kineski finansijski sektor da bi se uvidelo pod kakvim rizikom su neke od tih banaka. Krediti koji nisu zabeleženi u bilansima stanja, zajmovi koji se vode kao potraživanja i kratkoročni krediti nebankarskim finansijskim institucijama daleko premašuju njihove rezerve kapitala.“Ekonomista Aleks Volf (Alex Wolf), stručnjak za tržišta u usponu u investicionoj kompaniji „Standard lajf“ (Standard Life), smatra da je Kina toliko velika zemlja da čak i ako jeste verovatno da će se rast njenog BDP postepeno usporavati dok Peking bude pokušavao da se izbori s problemom zaduženosti, neki sektori privrede će i dalje privlačiti investitore.Mada su čelik, cement, rudarstvo i drugi stubovi „stare ekonomije“ sada uzdrmani, postoje brojne prilike za ulaganje u sektorima usluga i tehnologije za one koji su spremni da vide Kinu na nešto drugačiji način, dodaje Volf.Što se tiče ostatka Azije, kaže on, privrede Filipina, Vijetnama, Indonezije i Indije pružaju investitorima širok spektar mogućnosti za ulaganje na tržištima u usponu.James Kynge
