SAD rizikuju da izgube uticaj unutar Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon što su dugo odlagane reforme, koje je Američki kongres trebalo da usvoji, izostavljene iz budžeta i za 2015. godinu.Direktorka MMF Kristin Lagard izjavila je da je SAD stavila do znanja da je razočarana. MMF će sada razmotriti „alternativne opcije“ nakon što je Kongres ignorisao paket mera za reformu sistema upravljanja dogovorenih još 2010. godine.Odbijanje Kongresa da usvoji reforme razljutilo je zemlje u razvoju i podstaklo stvaranje novih institucija, kao što je banka BRIKS, jer zemlje u razvoju traže da njihova uloga u globalnom upravljanju odražava njihovu rastuću ekonomsku moć.G20, grupa vodećih svetskih ekonomija, postavila je ultimatum u aprilu, apelujući na SAD da ratifikuju reforme do kraja 2014. godine. Poslednje u nizu odbijanja Kongresa da to učini znači da bi SAD mogle biti potpuno izostavljene iz budućih reformi.„Usvajanje reformi ključno je za jačanje kredibiliteta, legitimiteta i efikasnosti MMF, kao i obezbeđivanje dovoljno stalnih sredstava za namirivanje potreba njegovih članova“, izjavila je Lagardova.„Na zahtev naših članova, sada ćemo preći na razmatranje alternativnih opcija za sprovođenje reformi sistema kvota i upravljanja, počev od sastanka izvršnog odbora u januaru 2015.“Predložene izmene duplirale bi kvotu MMF, tačnije njegov akcijski kapital - na 720 milijardi dolara, preusmerile šest procentnih poena ukupne kvote ka tržištima u razvoju i premestile dve od ukupno 24 direktorske pozicije MMF iz evropskih zemalja u države u razvoju.Nova kvota bi se formirala konvertovanjem postojećih pozajmica SAD i drugih zemalja datih MMF. Međutim, republikanci u Kongresu su u više navrata odbijali navedene izmene, govoreći da SAD ne bi trebalo da povećavaju svoju izloženost fondu. Problem Lagardove je to što SAD imaju pravo veta na izmene sistema upravljanja MMF, a veoma je teško usvajati reforme bez saglasnosti Američkog kongresa.
Ted Truman, viši saradnik u vašingtonskom institutu za međunarodnu ekonomiju „Piterson“, predložio je „plan B“, ali to bi značilo da bi američki ministar finansija Džek Lu (Jack Lew) morao svesno da dovede u rizik pravo veta SAD.Prema Trumanovom planu, MMF bi odustao od dogovora iz 2010. i pregovarao o novoj verziji s manjim brojem glasova potrebnih za ratifikaciju. Lu bi mogao da pristane na to kao predstavnik SAD u MMF.S nižim cenzusom, reforme bi mogle da stupe na snagu bez odobrenja Kongresa, ali u tom slučaju bi SAD trajno izgubile glasačku moć unutar MMF.Pokušaj da se na taj način izvrši pritisak na Kongres predstavlja visokorizičnu i malo verovatnu strategiju za upravu MMF. Truman smatra da bi Lu možda imao ovlašćenja da to uradi, ali verovatno bi odmah nakon toga bio primoran da podnese ostavku.Gnev zemalja u razvoju će se, prema tome, najverovatnije ispoljiti kao brzo stvaranje sopstvenih alternativnih institucija, a to će oslabiti ulogu MMF kao okosnice međunarodnog finansijskog sistema.Robin Harding - Vašington
