Evropljani piju manje piva nego pre recesije, proizvodnja velikih pivara šest odsto u padu, ali se broj malih evropskih pivara u poslednjih pet godina ipak povećao za čak 73 procentaPotpis: Evropski pivari ne očekuju da će potražnja za malim pivom rasti dovoljno brzo da bi se nadomestio pad u potražnji tradicionalnog pivaPrema poslednjim podacima Pivara Evrope, evropskog udruženja proizvođača piva, Evropljani piju za 8,5 procenata manje piva nego pre recesije, a proizvodnja je opala za šest odsto od 2008.Ipak, uprkos padu potrošnje i proizvodnje, broj evropskih pivara se u proteklih pet godina povećao na 5.665, što je skok od čak 73 procenta.„Ovaj broj je zapanjujući“, kaže predsednik Pivara Evrope Demetrio Karseljer.Kako priznaje, skoro 100 procenata novih učesnika na tržištu su mikropivare sa specijalnim pivom u ponudi, što je odjek trenda koji već neko vreme potresa američku pivarsku industriju.Novootvorene male pivare su pridošlice u ovoj industriji i za svoj deo tržišta moraju da se bore s proizvođačima tradicionalnog lager piva. Međutim, veliki pivari ih sada vide kao osveženje u industriji, koja i sama priznaje da je zapostavila svoj odnos s potrošačima.Jergen Bul Rasmusen, direktor danskog „Karlsberga“ (Carlsberg), kaže: „Kao proizvođači piva, možemo da pružimo i bolje iskustvo našim potrošačima. Mislim da specijalna piva ili mikropivare mogu mnogo da doprinesu tome. Kada odete u pab u Velikoj Britaniji i naručite pivo, to ponekad ne bude sjajno iskustvo.“Iskustvo koje pruža pivara „Kernel“ u industrijskoj zoni jugoistočnog Londona sasvim sigurno je drugačije. Dok vozovi tutnje preko pružnog nadvožnjaka koji natkriljuje zgradu u kojoj je smeštena ova višestruko nagrađivana pivara, njen vlasnik, dugokosi Evin O‘Riorden miriše „bledi ejl“ (pale ale) i lagano ga mućka u čaši pre nego što zadovoljno otpije gutljaj: „Ovo se dobije kada se ‚bledi ejl‘ pravi od američkog hmelja - ima ukus guave, skoro tropski“.Inspiraciju za pokretanje sopstvene pivare O‘Riorden je dobio 2009. godine u Njujorku, gde se prvi put susreo sa zanatskim pivom, pošto je prethodno radio za „Nils Jard“ (Neal‘s Yard), proizvođače ručno pravljenih sireva. „U pabu mi se nikada nije desilo da me neko ohrabruje da probam nešto novo ili da o tome govori sa istim poštovanjem kakvo smo mi osećali prema našim sirevima. To me je oduševilo. Kada sam se vratio u London, više mi nije bilo lako da pronađem dobro pivo. Tada sam počeo da pravim domaće pivo u svom dvorištu“, rekao je O‘Riorden.Njegova pivara je jedna od 1.490 u Ujedinjenom Kraljevstvu čiji se broj udvostručio od 2008. godine zahvaljujući poreskom podsticaju za male pivare koji je uveden 2002. godine. Ovaj broj pokazuje da se u Ujedinjenom Kraljevstvu nalazi jedna četvrtina od ukupnog broja pivara u Evropi. Ali ovaj trend nije prisutan samo u Britaniji, naprotiv. Broj pivara se uvećao više od četiri puta u zemljama tradicionalno poznatim po ispijanju vina - Francuskoj i Španiji, i više od dva puta u Italiji, Poljskoj i Norveškoj od 2008. do 2013.U Nemačkoj, koja je najveći proizvođač piva u Evropi, udeo mikropivara je uvek bio veliki, tako da tamo njihov procvat nije bio toliko izražen.Mišel Mortgat (Michel Moortgat), direktor „Duvel Mortgata“ (Duvel Moortgat), nezavisni belgijski pivar i pripadnik četvrte generacije koja se bavi ovim porodičnim biznisom, kaže: „Jedan od glavnih trendova na zrelim tržištima je da ljudi imaju običaj da piju manje, ali bolje. To objašnjava procvat svih ovih mikropivara koje su pronašle tržišnu nišu za svoja zanatska piva. Potrošač shvata da je pivo više od običnog napitka za gašenje žeđi. Ljudi traže različite ukuse, više varijacija, specifičnije arome.“Njegova kompanija je prošle godine pripojila „Bulevar bruing kompani“ (Boulevard Brewing Company), zanatsku pivaru u Misuriju, u pokušaju proboja na ovaj segment američkog tržišta piva koji je 2013. zabeležio rast od 17 procenata, dok se tržište u celini smanjilo za 1,3 procenta, prema podacima američkog Udruženja pivara.Uprkos sve većoj popularnosti specijalnih piva, evropski pivari ne očekuju da će potražnja za njima rasti dovoljno brzo da bi nadomestila pad u potražnji tradicionalnog piva. U Evropi i dalje žive najveće pivopije, ali ovaj napitak već neko vreme postepeno gubi deo tržišta povlačeći se pred vinom i koktelima na bazi alkohola. U nekim zemljama potražnja za bezalkoholnim pićima i mineralnom vodom takođe je porasla nauštrb piva.Čak i u Češkoj, Nemačkoj i Austriji - gde se više piva ispije po glavi stanovnika nego bilo gde na svetu - potrošnja je pala od 2008. godine, a Karseljer kaže da je ovaj trend posledica činjenice da ljudi sve ređe jedu vani.„Ne očekujem da će unutrašnja potrošnja u Evropi rasti“, kaže Karseljer. „Ali stvari se stabilizuju i izvoz je značajno porastao. Nadamo se da ćemo ove godine biti manje-više na istom u poređenju s prethodnom godinom.“Scheherazade Daneshkhu
