Način na koji će Kina postupiti sa svojim državnim rezervama pamuka i šećera biće ključni faktor koji će diktirati kretanja na tržištu poljoprivrednih sirovina 2017. godine, navodi holandska Rabobanka, vodeći finansijer u sektoru poljoprivrede.Kina je najveća nepoznanica koja će uticati na dešavanja na poljoprivrednim tržištima, kaže Stefan Vogel, direktor sektora za tržišta poljoprivrednih sirovina u Rabobanci, koja je jedan od najvećih izvora kredita namenjenih poljoprivrednim proizvođačima i kompanijama širom sveta.Ako bi kineski zvaničnici odlučili da počnu s prodajom kako bi smanjili ogromne državne rezerve, to bi bio veliki udar na tržišta.„Bez obzira na to da li će potpuno preplaviti tržišta sirovinama ili ne, Kina će imati snažan uticaj na kretanje cena pamuka i šećera - a moguće i kukuruza, soje i biljnih ulja - tokom 2017. godine“, navodi se u izveštaju banke.Peking će nastojati da se oslobodi suvišnih rezervi koje su se nagomilale kao rezultat vladine politike subvencija. Određene su previsoke minimalne cene za sirovine kao što su pamuk, šećer i kukuruz, a budući da su se te cene razlikovale od tržišnih, vlasti su podstakle preveliku proizvodnju, kao i snažan priliv robe iz uvoza.Poljoprivredne sirovine, a posebno takozvane meke sirovine - šećer, kafa i pamuk, ove godine imaju odličan učinak na berzama.„Blumbergov“ indeks mekih sirovina skočio je za 21 odsto, dok su indeksi koji prate cene industrijskih metala i energije zabeležili rast od 24, odnosno 1,5 odsto. Žitarice su pale za oko tri odsto.Kad je reč o SAD, iz Rabobanke kažu da su „oprezni u prognozama“ nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima ovog meseca. Novoizabrani američki predsednik je obećao izlazak zemlje iz trgovinskih sporazuma, što bi, ako dođe do njihove revizije, moglo da ima „dalekosežne posledice po američki uvoz i izvoz robe“.Špekulativno trgovanje poljoprivrednom robom odlika je tržišne volatilnosti u 2016. godini i Rabobanka veruje da će se ovaj trend nastaviti. Pošto se očekuje blagi rast kamatnih stopa, sirovine će, po svim izgledima, privući hedž fondove i druge špekulativne investitore koji su u potrazi za sočnijim prinosima, navode iz ove banke.Oni takođe predviđaju da će se u drugoj polovini 2017. godine indeksni fondovi, oni koji prate indekse sirovina, vratiti na poljoprivredno tržište u želji da se zaštite od inflacije.Volatilnost na tržištima valuta će verovatno uticati na cene poljoprivrednih sirovina u narednih 12 meseci, dok će, po svoj prilici, evro oslabiti zbog predstojećih izbora u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj, smatraju predstavnici Rabobanke.Valutne promene su ove godine imale jak uticaj na cene poljoprivrednih sirovina, dok je britanski referendum o članstvu u EU doveo do naglog pada vrednosti funte, što je podiglo cenu hrane iz uvoza i pospešilo izvoz poljoprivrednih proizvoda. S druge strane, jačanje brazilskog reala izazvalo je porast cena kafe i šećera, jer je ova zemlja njihov najveći proizvođač.Kada je reč o pojedinačnim sirovinama, očekuje se da će se cena kafe, koja trenutno iznosi oko 1,62 dolara po funti (1 lb = 0. 45359237 kg), znatno smanjiti, a to se naročito odnosi na kafu tipa „arabika“.S obzirom na to da se potrošači u zemljama u razvoju okreću ka ishrani baziranoj na mesu, očekuje se i jačanje cena žitarica i uljarica koje se koriste za prehranu stoke. Cena soje, kojom se trguje za nešto više od deset dolara po bušelu (cca 27,2 kg), po svoj prilici će ostati jaka, dok će cene mlečnih proizvoda nastaviti da rastu u 2017. jer se potražnja polako ali sigurno povećava, navode iz ove banke.EMIKO TERAZONO
