Katar je tokom protekle godine plaćao visoku cenu za svoju kontroverznu, proislamsku politiku. Bez pretvaranja da među njima postoje bratski odnosi, tri grabljiva suseda, predvođena Saudijskom Arabijom, povukla su svoje ambasadore iz Dohe u maju i o tome obavestile katarskog emira. Usledili su meseci žučne rasprave i obelodanjivanja informacija, koje su išle čak i do najava invazije na Katar.A onda, sredinom novembra, vladari u persijskom zalivu su se izljubili i izmirili. Naslovi poput „Objavljeno primirje“, „Okretanje novog lista“ preplavili su novine u regionu s fotografijama Šeika Tamima bin Hamada el Tanija (Tamim bin Hamad Al Thani), katarskog emira, koji ljubi u čelo saudijskog vladara u Rijadu.Ubrzo nakon toga šeik Mohamed bin Zajed (Mohammed bin Zayed Al Nahyan), prestolonaslednik Abu Dabija, za kog se govorilo da je čak i više ljut na Katar od svojih saudijskih kolega, neočekivano je stigao u Dohu, gde je sa emirom šetao ruku pod ruku.Ove nedelje pomirenje je primenjeno i u praksi, kad je Doha bila domaćin samita Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva, za koji je do pre samo nekoliko nedelja bilo malo verovatno da će se održati.Olakšanje po završetku ovog hladnog rata u Persijskom zalivu (dok kod onog znatno opasnijeg između Saudijske Arabije i Irana nema ni naznake jenjavanja) osetilo se u zapadnim prestonicama, gde su prepirke između država bogatih naftom izgledale sve beznačajnije u odnosu na zajedničke pretnje s kojima su bile suočene. Do razdora između zalivskih zemalja došlo je zbog podrške koju je Katar pružio muslimanskom bratstvu u Egiptu, pokretu koji je zbačen s vlasti prošle godine u vojnom puču koji je pozdravila Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Rijad i Abu Dabi čvrsto su odlučili da stanu na put širenju islamske politike u drugim delovima arapskog sveta i zapravo su zahtevali od Katara da im se pridruži.Šeik Tamim, koji samo što je preuzeo kormilo države od svog oca i još se nije konsolidovao na vlasti, uspeo je da odoli pritiscima. Na kraju krajeva, provociranje suseda nezavisnom spoljnom politikom oduvek je bio način na koji je Katar privlačio pažnju.Komešanja se nisu slegla. U međuvremenu, dodatne krize pritisle su vladare u Persijskom zalivu - uspon Islamske države Iraka i Levanta, poznate kao ISIS, pad cena nafte i sve veći uticaj Irana na Irak.„Sjedinjene Države objavile su da postoji novi neprijatelj i da je ovaj razdor nezdrav“, rekao je Endru Hamond (Andrew Hammond), stručnjak za Katar i dodao:„Saudijci su shvatili da je bolje zabašuriti razmirice, a u to su ubedili i Emiraćane.“
Hasan Hasan (Hassan Hassan), analitičar u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji je upoznat s detaljima ugovora zaključenog prošlog meseca, kaže da se Katar zarekao da se neće mešati u pitanja koja se tiču drugih zemalja u zalivu - od Al Džazire se, na primer, očekuje da se suzdrži od napadanja drugih zalivskih zemalja, ali ne i da uskrati svoju saosećajnost i naklonost prema Bratstvu.„Katar je oduvek želeo da kupi vreme, odugovlači i igra igru čekanja, dok su druge zalivske zemlje želele da podignu igru na viši nivo i kažu Kataru: ‚Mi smo ozbiljni‘, ali da ne stignu do momenta nametanja sankcija“, rekao je.Čitav Persijski zaliv, ipak, vrvi od skepticizma u pogledu stepena pomirenja i njegovog trajanja. Jedan test biće u Libiji, gde Katar i Emirati podržavaju različite strane u građanskom ratu koji se zahuktava.Tarik Jusef (Tarik Yousef), stručnjak za region iz Dohe, tvrdi da je kompromis mogao biti postignut po pitanju Libije kao deo procesa pomirenja. Ono što ga više zabrinjava je to što je neslaganje, naročito između Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ovog puta duboko i lično, a takođe je i uzburkalo javnost.„Tenzije su se proširile van domena državnih rukovodstava i zahvatile stanovništvo, to je pojava bez presedana, za koju će biti potrebno više poseta na visokom nivou ne bi li se njeni efekti poništili“, rekao je. Takve posete, dodaje, neće biti dovoljne da se promeni zla volja.Roula Khalaf
