Predstavnici Albanije, BiH, Hrvatske, Grčke, Italije, Slovenije, Srbije i Crne Gore trebalo bi tokom dvodnevnog sastanka da definišu prioritete zajedničkog delovanja u okviru četiri najvažnija tematska stuba Strategije, koji se odnose na "plavi" (pomorski) rast, povezanost, kvalitet životne sredine i održivi turizam.
Forum je počeo sastankom Ministarskog saveta Jadransko-jonske inicijative, na kojem se očekuje donošenje ključnih odluka za sprovođenje Strategije EU za Jadransko-jonski region, kao i usvajanje Dubrovačke deklaracije. Pored ministara spoljnih poslova i ministara zaduženih za EU poslove zemalja obuhvaćenih Strategijom, na forumu učestvuje i komesar EU za regionalnu politiku Korina Kretu.
Cilj prvog foruma EUSAIR je sagledavanje napretka u sprovođenju Makroregionalne strategije EU za Jadransko-jonski region od njenog usvajanja 2014. godine, kao i definisanje budućih aktivnosti. Članice EUSAIR su države koje izlaze na Jadransko ili Jonsko more, ali je osnov za članstvo zasnovan i na principima međunarodnog prava, pa je tako Srbija, iako ne izlazi na more, članica inicijative kao sukcesor SCG.
Jadransko-jonska inicijativa zvanično je pokrenuta u maju 2000. godine, dok je Strategija EU za jadransko-jonski region usvojena i pokrenuta na međunarodnoj konferenciji u Briselu u novembru 2014. godine.
Evropska komisija je 20. oktobra 2015. godine usvojila program transnacionalne saradnje za period 2014-2020. godine čiji je cilj jačanje ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije u jadransko-jonskom regionu, pokretanje inovacija, očuvanje životne sredine, unapređenje povezanosti i podrška upravljanju Strategijom EU u regionu. Za taj program je za zemlje članice EU izdvojeno 83,4 miliona evra iz Evropskog fonda za regionalni razvoj, dok je iz IPA fondova obezbeđeno 16 miliona evra za zemlje kandidate ili potencijalne kandidate.
Predsedavajuća EUSAIR je Hrvatska, dok jednogodišnje predsedavanje 1. juna preuzima Grčka.
