"To ima veze koliko sa negativnim odnosom većine građana Srbije prema ideji ulaska u EU, toliko i sa krizom u samoj EU", izjavio je Iskenderov za portal "EurAzia dejli".
Iskenderov dalje navodi da kriza u EU povećava mogućnosti Srbije da insistira na svojoj politici vojne neutralnosti.
"Šanse da će Srbija uspeti da nastavi voditi raniju politiku vojne neutralnosti su porasle s obzirom na krizu u EU, koja je izazvana odlukom Velike Britanije da napusti Uniju, ali i opštom krizom u međusobnim odnosima SAD i Evrope, pošto je poznato da je Velika Britanija jedna od ključnih zemalja severnoatlantske osovine", istakao je Iskenderov.
Prema njegovim rečima, u poslednje vreme Srbija pokazuje stremljenje da aktivnije razvija međusobne odnose sa Rusijom i Kinom, kako u trgovinsko-privrednoj, tako i u vojno-političkoj sferi.
"Ako je pre samo pola godine verovatnoća da će Srbija pokušati da u doglednoj budućnosti postane članica NATO-a bila prilično velika, danas, prema mom mišljenju, to pitanje je izbrisano sa dnevnog reda srpskog rukovodstva. Ostaje zadatak ulaska u EU", kaže Iskenderov.
Nakon referenduma Velike Britanije, smatra Iskenderov, i širenje EU na istok biće zamrznuto.
Iskenderov je rekao da će Srbija ne samo sačuvati svoj neutralni status, nego i da će aktivirati vojno-političke kontakte sa Rusijom, a posebno potencijalnu realizaciju projekta nabavke ruskog oružja, između ostalog, za potrebe vojne avijacije, a takođe daljeg razvoja Humanitarnog centra za vanredne situacije u Nišu.
"U rukovodstvu Srbije postoje određeni krugovi koji smatraju da je neophodno da se s Rusijom sklope ugovori, između ostalog, i za isporuku protivvazdušnih raketnih sistema S-300 radi zaštite od potencijalnih pretnji", navodi Petar Iskenderov.
Prema njegovom mišljenju, srpske evrointegracije biće usporene, jer većina stanovništva ima negativan stav prema tom procesu.
"Treba shvatiti da međusobni odnosi Srbije i EU direktno zavise od situacije u samoj EU. A tamo je sada prisutno stremljenje da se zamrzne dalje proširenje i realizacija programa koji su ranije bili fokusirani na pripremu za pristupanje kako balkanskih, tako i zemalja bivšeg SSSR-a", kaže ovaj ekspert.
On smatra da je teško da će biti sproveden referendum o pristupanju Srbije EU.
"Stav rukovodstva Srbije koje odbija da sprovede referendum o pristupanju EU i orijentaciji prema NATO-u je poznat. Poslednji referendum koji je organizovan u Srbiji bio je u vezi sa donošenjem novog ustava i ključno je bilo pitanje o statusu Kosova. Rukovodstvo Srbije nikad nije ni obećavalo da će sprovesti referendum o pristupanju EU", konstatovao je Iskenderov.
I u uslovima kad većina građana ne podržava ulazak u EU, prema njegovim rečima, referenduma neće biti.
"Vlada Srbije je svesna da ta ideja danas više nije popularna", zaključuje Iskenderov.
