icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

LATINKA PEROVIĆ ZABRINUTA: Nismo izašli iz devedesetih! Stanje je zabrinjavajuće rđavo!

LATINKA PEROVIĆ ZABRINUTA: Nismo izašli iz devedesetih! Stanje je zabrinjavajuće rđavo!

Politika

BEOGRAD - Istoričarka Latinka Perović Mentalno izjavila je danas da mentalno nismo izašli iz perioda ratova 90-ih godina, odnosno nije promenjena paradigma koja je do njih dovela.

“Čovek se zaprepasti kad čuje neke izjave. Možda sam stroga ali to vodi degeneraciji političkog mišljenja ovde. Stanje je zabrinjavajuće rđavo", ocenila je Perović.

 

Ona smatra da nije uverljivo prihvaćena alternativa o modernoj državi, vladavini prava, poštovanju manjinskih prava.

 

“Naravno, veoma je žilava ta narodnjačka tradicija, koja je u suštini jednopartijska. Srbija se vraća na nju. No, pitanje je koliko može da tako izdrži, a da istorijski ne propadne”, naglasila je Latinka Perović za Radio Slobodna Evropa.

 

Prema njegnim rečima, trenutne tenzije između Beograda i Zagreba moraju se posmatrati u širem, regionalnom kontekstu.

 

Osim sukoba sa Hrvatskom, postoje tenzije u odnosima Srbije sa BiH, Kosovom, zatim Crnom Gorom. Dakle, u svim tim sudarima na jednoj strani je Srbija, a na drugoj ostale države sa prostora bivše Jugoslavije. To ukazuje na širi problem, rekla je Perović.

 

Po njenom mišljenju, mi nismo mentalno izišli iz perioda ratova 90-ih godina.

 

Proglasili smo prekid oružanih sukoba, podlegli nekoj varljivoj nadi da će doći do evropskih integracija, da će lako doći do pomirenja. Nažalost, ništa se od toga nije desilo. Dakle, u pitanju je veoma kratka amnezija nakon tako teških sukoba, posle koje su usledili svi ovi sporovi koje sam pomenula, navela je Perović.

 

Po njenom mišljenju, ne prihvata se realnost koja je nastala posle tih ratova – a ona je nesumnjivo u činjenici da su se ti narodi organizovali u posebne države, da izgleda nisu shvatili da te države ne moraju biti etničke.

 

One mogu ostati multietničke sa svim ljudskim i manjinskim pravima orijentišući se na modernizaciju, smatra Perović.

 

Međutim, ta filozofija nije prevladala jer nismo promenili paradigmu koja je dovela do ratova 90-ih. Jedno od ključnih pitanja koje je u dubokoj podlozi onoga što se danas događa jeste baš u tome kako se raspala Jugoslavija, šta su bili uzroci, kako je došlo do dramatičnih sukoba, istakla je ona.

 

Upitana zašto nije promenjena ta paradigma ona je odgovorila da je uvidela proučavajući Srbiju 19. i 20.

 

veka, zatim Kraljevinu i socijalističku Jugoslaviju, da su promakli, pre svega istoričarima, protivrečni paralelni procesi.

 

Činjenica je da su se ti jugoslovenski narodi našli u jednoj državi, a da se međusobno nisu dobro poznavali. Tek u zajedničkoj državi posle Prvog svetskog rata su otkrivali da imaju različite interese i nacionalne ciljeve, da su pošli od integralističke orijentacije i stanovišta da je to jedan narod.

 

Međutim, život je pokazao da to nije jedan narod, već da je život u različitim imperijama pre stvaranja Jugoslavije ostavljao duboke tragove, istakla je Latinka Perović.

 

Paralelno se taj proces integracije dovršavao i u drugoj Jugoslaviji koja je takođe imala diktaturu proklamujući veoma rigidno jugoslovenstvo. Istovremeno, tekao je i proces dovršenja nacionalne integracije u svim tim narodima. Naravno, zbog toga što nije pronađeno pravo rešenje za zajednički državni okvir došlo je do brutalne dezintegracije kroz ratove i taj proces se nastavlja, ocenila je ona.

 

U Srbiji se već čuju glasovi da treba rehabilitovati Slobodana Miloševića. Naravno, takve teze po sistemu spojenih sudova izazivaju reakcije, upozorila je Perović.

 

Upitana kako komentariše protestno pismo Aleksandra Vučića čelnicima EU ona je ocenila:

 

Evropa sigurno neće stati ni na jednu stranu, jer kao što je Srbija napravila spisak pritužbi na Hrvatsku poput rehabilitacija Stepinca i Glavaša, zatim spomenika Barešiću – tako i Hrvatska može napraviti svoju listu, počev od rehabilitacije Draže Mihailovića, silne kampanje za rehabilitacijom Milana Nedića preko obnove ljotićevske filozofije do nakaradnog tumačenja građanskih političara, kao što je Slobodan Jovanović.

 

 

 

 

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...