"Četiri poglavlja za skoro tri godine nije nešto što je tempo koji smo očekivali, a iako je Crna Gora imala olakšavajuću okolnost da nema poglavlje 35 u formi u kojoj ga Srbija ima, njihov tempo svakako je mnogo relaksiraniji i brži nego u slučaju Srbije", rekla je Bobić danas učestvujući u debati na skupu "Otvaranje novih poglavlja, kojih i kada?".
U Srbiji smo bili svesni da će proces biti dosta složen i zahtevan, sigurno složeniji i zahtevniji nego što su zemlje u prethodnom procesu proširenja iskusile, primetila je Bobić, dodajući da je to veoma jasno bilo predočeno Srbiji, kao i Crnoj Gori pre nje.
"To je bilo predočeno u smislu da će se polaziti od teških pitanja koja se odnose na vladavinu prava, a to su poglavlja 23 i 24, a u slučaju Srbije i poglavlje 35, koje takođe prati dosta teško i složeno pitanje sprovođenja dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine", navela je Bobić.
Kako je rekla, od napretka u ta tri poglavlja zavisi celokupna dinamika procesa pristupanja, ali kao neko ko dolazi iz organizacije koja se 24 godine bavi procesom pristupanja Srbije EU, ona kaže da sasvim sigurno ne možemo biti zadovoljni dinamikom i tempom pristupanja.
Dodaje da četiri poglavlja za skoro tri godine nikako nije očekivani tempo, uprkos tome što se znalo koliko će biti zahtevan proces za našu administraciju i naše društvo, kao što je i činjenica da je EU suočena sa mnogim problemima koji joj prirodno odvlače pažnju od ovog regiona, poput ekonomske, migrantske krize, bregzita, rasta populizma, rasta krize poverenja u demokratiju, .
"Čini mi se da nije nešto što ide u prilog ambiciji Vlade Srbije da do kraja 2018. bude unutrašnje spremna. Veliki test je spremnost političke elite i celog društva da pokažu u praksi ono što je do sada bilo najčešće teorija kada se govori o EU integracijama - da to radimo zbog nas samih, da hoćemo da promenimo brojne nedoslednosti u oblastima ekonomije, pravosuđa, vladavine prava", rekla je Bobić.
Kaže i da je pitanje hoće li se u Srbiji naći unutrašnje snage i sposobnosti da se sve to uradi, jer smatra da koliko god bila u krizi politika proširenja EU, i koliko god podrška građana EU proširenju nije na visokom nivou, proširenje Unije bi sigurno bilo mnogo popularnije i imalo bi veću podršku da su naše zemlje i politički stabilnije i ekonomski prosperitetnije.
"Veliki zadatak domaćih aktera, mislim i na vladu i na civilno društvo, je da se kreira jedno bogatije, politički stabilnije, demokratskije društvo, kako bismo se nametnuli Uniji u ovom kriznom momentu, kao neko ko je spreman za punopravno članstvo", rekla je Bobić.
Ivan Vejvoda, član našeg pregovaračkog tima, takođe smatra da unutrašnji izazovi s kojima se EU suočava stavljaju politiku proširivanja niže na lestvici prioriteta.
Smatra da je važno da u samom procesu otvaranja poglavlja, čak i onih koja potpadaju pod kategoriju tzv. lakih, sve države članice EU treba da postignu konsenzus dva puta, a u slučaju da ima merila, potrebno je da se to dogodi tri puta.
U debati koja je održana u Info centru EU govorili su i Sena Marić iz Centra za Evropske politike i Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
