Čim padne noć - eto njih! Albanski specijalci ROSU. Špartaju selom do zore, mi se zaključamo u kuće i ćutimo. Nije ih ranije bilo toliko u selu, poslednjih nekoliko noći ne izlaze iz sokaka.U selu Prilužje, srpskoj enklavi između Vučitrna i Prištine, usred bela dana, na ulici, priča se upola glasa. Za svaki slučaj, da neko sa strane ne sluša. Ovde teška vremena nikako da prođu, ono Srba što je ostalo kažu da polako gube svaku nadu da će jednog dana živeti normalno.- Nije ovo život, ni senka! Slobode nemamo. Prvo nismo mogli da živimo od lopova, upadali su u naša dvorišta i danju i noću, nosili šta im padne na pamet, šta nađu, sad navalili ovi iz ROSU. Kosa mi se na glavi podigne kad ih ugledam u selu - kaže meštanka čija je kuća uz prugu, na samom kraju Prilužja, jedna od bližih albanskim kućama iz susednog sela.Pre dve noći u dvorištu, u pola tri ujutro, zatekla je nepoznatog čoveka. Kolege Albanci iz Vučitrna, na poslu gde radi, rekli su joj pre dva dana da više ne dolazi na posao, da će da „pukne“.- Ranije su uvek na vreme znali šta će da bude. Kako će biti sad - bog zna. Da znam da će biti išta, samo da unučiće, šestoro ih imam, prebacim na sigurno, a šta će s nama starijima biti, nema veze, mi smo naše odavno pojeli - kaže ona.
Niko od meštana Prilužja s kojima smo juče pričali neće vam reći svoje ime, niti dozvoliti da ga fotografišete. Strah se uvukao u ljude...Između Laba i Sitnice, Prilužje je sa svih strana opkoljeno albanskim selima.- Rizično je noću izlaziti iz kuća, krenuti nekud... I danju je teško i opasno udaljiti se od sela, izaći na svoju njivu udaljenu 200 ili 300 metara. Kad dete ode u Gračanicu, razmišljam samo hoće li se živo vratiti, šta da mu pukne guma na kolima, a albanski ne zna - priča meštanin u kafani u centru sela.Kafanica četiri puta četiri metra, zadimljena, jedno je od retkih mesta na kome se meštani okupljaju. Sem starosedelaca, u selu je dosta izbeglica iz Novog Sela kod Vučitrna, iz Obilića. Izbegli iz Obilića gledaju svoje selo, ali tamo ne mogu.- Po selu je pokradeno što se moglo pokrasti: krave, traktori, kola... Dolaze iz susednih sela, uzimaju šta im treba, nijedan lopov nikad nije otkriven. Ljudi polako odlaze, u mojoj ulici je svaka druga kuća već prazna. Albanci neće više ni da kupuju naša imanja i kuće. Računaju, sve će to jednog dana ionako biti njihovo - kaže jedan od meštana.
