icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

DA SE NE LAŽEMO O PROTESTIMA SA ALEKSANDROM JERKOV Ko smenjuje predsednicu Skupštine?

Politika

Poslanica DS Aleksandra Jerkov kaže da je predsednica Skupštine Maja Gojković jedini predsednik parlamenta u svetu koji za instituciju kojom predsedava kaćže da je izvor nestabilnosti.

RF: Dobro veče. Ja sam Ratko Femić, Vi gledate „Da se ne lažemo“. Pre dva dana Skupština je nastavila sa radom. Bila je određena pauza, kao što je najavila predsednica parlamenta, Maja Gojković, da bi sačuvala dostojanstvo Skupštine u vreme predizborne kampanje. Ona je pretpostavila da bi poslanici opozicije koristili skupštinski mikrofon za razne političke govore, dok sa druge strane čujemo objašnjenje da je u stvari 50 dana parlamentarna demokratija bila suspendovana u Srbiji. O tome, o zahtevima za smenu predsednice parlamenta Maje Gojković i ostalim postizbornim temama, večeras razgovaram sa poslanicom Demokratske strane, Aleksandrom Jerkov. Dobro veče, dobro došli u „Da se ne lažemo“.

 

AJ: Dobro veče.

 

RF:  I sa poslanikom Srpske napredne stranke, Ljubišom Stojimirovićem. Dobro veče, dobro došli u „Da se ne lažemo“.

 

LjS: Dobro veče.

 

RF: Ima li razloga za nezadovoljstvo povodom zahteva za smenu Maje Gojković, pošto je sama predsednica parlamenta obećala da će da zakaže posebnu sednicu na kojoj će se raspravljati o njenoj smeni?

 

AJ: Prvo u odnosu na ono što ste rekli u uvodu, Maja Gojović je imala dva razloga zbog čega je odredila pauzu. Ona je rekla da ima potrebu da se konsultuje sa vladom republike Srbije i te konsultacije su trajale očigledno 50 dana. Jedan razlog je da očuva dostojanstvo Narodne skupštine, a drugi razlog kako je sama rekla, da ne bi izazivala nestabilnost u državi, odnosno da bi očuvala stabilnost u državi, čime je ona zapravo Narodnu skupštinu označila kao faktor netabilnosti u državi, što ja mislim da je, time se svrstala među retke predsednike parlamenta, ako ne i jedina predsednica parlamenta, koja je Narodnu skupštinu, koja je Dom građana republike Srbije nazvala izvorom ili faktorom nestabilnosti, što je izuzteno loše. Ona je juče odgovarajući, nas dve smo učestvovale u jednoj polemici, upravo povodom njene smene, na jedan veoma ciničan način govorila o toj smeni, rekavši da nema osobe u Srbiji koja, kako je ona rekla, više jedva čeka da na dnevni red dođe njena smena, mislim da se vara, da postoje mnogi u Srbiji koji mnogo više od nje očekuju tu raspravu, hiljade ljudi su joj svakog dana, ispred Skupštine, i traže upravo takvu jednu sednicu, a stvari o kojima treba da razgovaramo su mnogo ozbiljnije, radi se o jednoj zloupotrebi funkcije, o njenom ukidanju Skupštine da bi jedan čovek mirno vodio predsedničku kampanju, o zloupotrebi prilikom izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i tako dalje. I mislim da ne zaslužuju takav jedan opdsmeh i jedan ciničan odnos koji je ona juče pokazala kada smo o tome razgovarali.

 

RF: Ali šta očekujete Vi od te rasprave u parlamentu? Vi nemate većinu u parlamentu, ne znam šta očekujete da ćete da dobijete tim, osim što će da se čuju neki Vaši argumenti?

 

AJ: Prvo, ona da je želela, ona je mogla to da uvrsti i na ovu sednicu. Naš Poslovnik je takav da omogućava, da kada su u pitanju nekakva kadrovska rešenja što ovde i jeste slučaj, izbori, smene, razrešenja, što je sada konkretno slučaj, postoji mogućnost, sada da ne zamaramo gledaoce, u skladu sa članom 168., stav 3. Poslovnika, da se oni uvrste u sednicu koja je u toku. Tako da ukoliko je ona želela da se o tome zaista razgovara, ona je mogla to da učini na ovoj sednici. Naša obaveza je bila prema svim onim ljudima koji već dve nedelje dolaze pred Skupštinu, da učinimo sve što je u našoj moći, da one stvari koje može da reši Skupština, mi artikulišemo tako da Skupština o tome razgovara. Ako 10 hiljada studenata širom Srbije svakoga dana traži smenu Maje Gojković, a ja sam narodna poslanica koja je izabrana glasovima nekih građana, moja je obaveza i obaveza svih poslanika Demokratske stranke je bila, da pokuša, da se taj predlog nađe na dnevnom redu. Videćemo šta će od toga biti, poslanici u krajnjem jesu slobodni ljudi, svako može da glasa onako kako želi. Ne smatram da će se oni nešto sad sprenuti iz neke stranačke poslušnosti i podržati naš predlog za smenu, ali ako bi bili pošteni, ako bi dobro razmislili i odlučivali u skladu sa onim što im nalaže savest i sami bi shvatili da je Maja Gojković loša predsednica parlamenta, da je to bila i u predhodne dve godine, a da je ova suspenzija Narodne skupštine zarad bezbrižne kampanje Aleksandra Vučića, samo zapravo doprinela i učvrstila nas u tom mišljenju da ona ne treba da ostane na toj poziciji.

 

RF: Gospodine Stojimiroviću, sada je Vaša koleginica rekla da je predsednica prarlamenta, time što je htela da sačuva dostojanstvo Skupštine od samih poslanika, praktično unizila samu tu instituciju, šta Vi mislite o tome?

 

LjS: Pa dve stvari. Prva stvar, ko gubi ima pravo da se ljuti. Druga stvar, svako ima pravo na svoje mišljenje, tako je i koleginica Jerkov rekla svoje mišljenje, mišljenje određenog broja ljudi, ali šta to znači 10 hiljada ljudi traži smenu predsednika Skupštine, a sa druge strane imate 2 miliona glasača, koji ne traže tu smenu. Ja mislim da je situacija u Skupštini pred izbore zbilja bila napeta. Tu napetost su stvorili uglavnom kolege iz opozicije, jer im je to bio možda način da se čuju, da se vide, pre nego što počne kampanja. Da li je predsednik Skupštine bio u pravu ili ne, na ovoj sednici koja će biti zakazana za desetak dana videće se kroz diskusiju, pa neka odluče onako kako hoće poslanici, neka glasaju, pa ćemo videti da li je bilo u redu ili ne.

 

RF: Ali zar stvarno nije malo čudno, da predsednik prizna nekako da je nemoćam, kaže „Ja ne mogu da kontrolišem, ja hoću da sačuvam dostojanstvo Skupštine u predizbornoj kampanji“? Zar nije to malo čudno, zar ne postoji Poslovnik, zar ne postoje neka ovlašćenja koja ima predsednik Skupštine? On je valjda taj neki kormilar koji treba da upravlja radom Skupštine?

 

LjS: Jeste i Poslovnik je poštovan, sve je urađeno u skladu sa Poslovnikom, a ovakav slučaj bio je i ranije, nije to sada prvi put.

 

RF: Možete samo da nas podsetite kada je to bilo ranije?

 

LjS: Mislim da je to bilo 2008. godine, predsednički izbori.

 

AJ: Tada je bila raspuštena Skupština, bili su i predsednički i parlamentarni izbori, mislim Skupština se raspušta kada su parlamentarni izbori.

 

RF: Kada su parlamentarni izbori. Nije ipak ista situacija.

 

LjS: Tako da, mi uvek nađemo neki razlog zbog koga pokušavamo da tražimo smenu određenih ljudi. Koliko je jak taj razlog pokazaće diskusije i glasanje.

 

RF: Predsednica Parlamenta je najavila da će da zakaže, dakle, tu posebnu sednicu za 29. ili 30. april, odnosno 1. ili 2. maj. 29. i 30. april su vikend, a 1. i 2. maj, odmah slede ponedeljak i utorak, koji su isto neradni dani. Da li ćete da radite, dakle, za taj vikend i za ovaj državni praznik, odnosno ovaj Međunarodni praznik rada da biste raspravljali o tome ili do toga uopšte neće doći?
LjS: Ne, predsednica Skupštine je rekla da po Poslovniku, prvi dan kada može da zakaže sednicu je 29., a ako baš žele kolege iz opozicije da rade za Prvi maj, radićemo i 1. maja. Ali, nije tačno rekla da će biti 1., 2. ili 29., 30., ja mislim da će to biti posle praznika.

 

RF: A šta Vi kažete na ovo da je suspendovana parlamentarna demokratija ovih 50 dana?

 

LjS: Pa ja to tako ne vidim, mislim to je njihovo mišljenje, njihov stav.

 

RF: Ovako čisto kao laik, kao građanin da Vas pitam, čemu služi parlament ako mi priznamo da ne možemo, da naša institucija ne vredi toliko, nije toliko jaka, ne možemo da je kontrolišemo i mi moramo da pauziramo njen rad jer bi eto, Bože moj, svašta mogli da čujemo tokom rada Skupštine?

 

LjS: A nije to baš tako, da je bilo neophodno i potrebno, Skupština je mogla da se sastane, mogla je da radi. Nismo imali toliko zakonskih predloga koji su bili toliko hitni, tako da ništa nije tu napravljeno ni propušteno. Tako da ne vidim nikakvu suspenziju demokratije, ali znate kako, ja sam to rekao već na početku, ko gubi ima pravo da se ljuti i mora da pronađe neki razlog da bi tu svoju ljutnju opravdao.

 

RF: A čija je ovo odluka, da li je to samo odluka predsednice Skupštine ili je to bio proizvod nekih Vaših unutarstranačkih konsultacija?

 

LjS: Koliko ja znam odluke je donosio predsednik Skupštine.

 

RF: Bez, dakle, nekih konsultacija?

 

LjS: Ja sam član predsedništva i nismo imali nikakve konsultacije i nikakvih dogovora oko toga.

 

AJ: Znate šta, mislim, mi nismo radili tih 50 dana, ali mi od decembra ne radimo. Pet meseci Skupština ne radi. Ja sad ne mogu da prihvatim, ne mogu da se složim sa kolegom, da mi za tih pet meseci nismo imali nikakve zakone da usvajamo. Nama je jedini radni dan bio 1. mart 2017. godine, inače Skupština je prestala da radi 29. ili 30. decembra, tako da mi praktično četiri i po meseca nismo imali Skupštinu. Sa druge strane, nama se stalno priča kako smo mi u jeku nekakvih reformi, kako evo sve nam ide bolje i bolje i tako dalje, i onda u jeku navodnih nekakvih reformi, koje ja verujem da građani Srbije ne osećaju, mi pet meseci ne usvojimo nijedan zakon. I sada zakone koje imamo na dnevnom redu, to su zakoni, to su neke ratifikacije sporazuma, bez želje da omalovažavam, ali to je recimo, sporazum o plovidbi rekom Tisom, mislim ja verujem da ima važnijih stvari u ovoj zemlji. Moje kolege predlažu jako važne zakone, lično sam predložila zakon kojim bi se užasan problem krađe beba mogao rešiti. Srbija ulazi u četvrtu godinu kašnjenja, kako ne usvaja taj zakon. Druge kolege su predložile zakone koji bi omogućili zapošljavanje mladih, prosto nije tačno da mi četiri i po meseca nismo imali šta da radimo i nema potrebe da Skupština radi. Nego je to druga jedna filozofija koju imamo prilike da čujemo od odlazećeg predsednika vlade, a nadolazećeg predsednika Republike, Aleksandra Vučića. To se tačno ogleda u onoj njegovoj rečenici „Evo puštamo ih da protestuju!“. Nema niko šta koga da pušta da protestuju, to da neko protestuje to je njegovo pravo koje mu garantuje Ustav republike Srbije i to je tačno ista ta logika koja je bila ovde na delu. Malo nas puštaju u Skupštini da govorimo, pa onda kada reše da ne treba, e onda nas više ne puštaju da govorimo u Skupštini. Međutim, mislim da sve dok jedan poslanik u Skupštini postoji koji se protivi takvoj politici, ne samo Aleksandra Vučića nego i Srpske napredne stranke, ali personifikovano je u njemu, vredi se boriti i vredi ostajati u Skupštini zato što je to naš posao.

 

RF: Pomenuli ste i na početku, a i sada da protestuju ljudi, da protestuju studenti. Da li znate ko stoji iza ovih građanskih protesta? Ko je zapalio žito kako je rekla juče predsednica parlamenta?

 

AJ: Predsednica je izašla sa jednom užasno čudnovatom teorijom, ja ne znam uopšte na osnovu čega je ona zaključila da bilo ko od političara, a kamoli bivših političara, stoji iza takvih protesta. Ja mislim da se radi o jednom buntu i mislim da nam ti njihovi zahtevi koje su oni izneli pokazuju da je to zapravo jedan bunt, nezadovoljstvo. To su mladi ljudi koji su nezadovoljni načinom na koji žive, koji se bude protiv toga što se donose zakoni kojima se zabranjuje da se oni zapošljavaju. To su mladi ljudi koji se bune zbog toga što su im roditelji bili ucenjeni, oni roditelji koji imaju sreću da rade u nekakvoj državnoj upravi ili javnim preduzećima su bili ucenjeni gubitkom posla ukoliko ne glasaju za kandidata vladajuće koalicije.

 

RF: Izvinjavam se, da li Vas pogađaju te primedbe, kada govorite o tome, recimo, da su nečiji roditelji bili ucenjeni da glasaju za njega, sa druge strane možete da čujete primedbe „A kako je bilo pre 2012“? Da li su takođe neki ljudi bili nezadovoljni što su njihovi roditelji ucenjeni da možda glasaju za Demokratsku stranku?

 

AJ: Da, ovo što sada smo imali prilike da čujemo, mislim da svi gledaoci znaju makar nekoga koga je zvao neki brat, sestra od strica ili tako, da kaže „Hajde molim te, je l' mogu da te stavim na spisak, ostaću bez posla ako ne donesem 20,30,40 potpisa“, zavisi već u odnosu na to na kojoj se poziciji nalazi, mislim  da verovatno svako od gledalaca zna makar nekoga kome se to desilo. Ja nisam sigurna da je to bio slučaj pre 2012., nije se moglo čuti o tome, a sigurno se dešavalo, čulo se, ljudi među sobom pričaju, naravno da je bilo grešaka. Da nije bilo grešaka ne bi Demokratska stranka izgubila izbore 2012. godine. Ali poenta je u tome, to je bilo pre pet godina, zbog čega mi ne možemo da prestanemo da pričamo o tome šta je bilo pre pet godina, pre više od pet godina i da počnemo da pričamo šta se dešava danas, šta će se dešavati u narednih pet godina, jer za ono što je bilo, za sve greške kojih je bilo, a bilo ih je mnogo, Demokratska stranka je platila političku cenu, otišla u opoziciju i sada već pet godina neko drugi snosi odgovorsnost za ono što se dešava u državi. Ja ne mogu kao članica Demokratske stranke, da budem odgovorna za to što je pre mesec dana neko ucenjen poslom, verovatno jedinim poslom koji imaju u porodici, ukoliko ne glasa za Aleksandra Vučića. To je odgovornost koju niko iz Demokratske stranke ne može da snosi i ne treba da snosi. Sve i da je bilo tako, a mislim da nije bilo tako, to ne opravdava ukoliko se to dešava danas.

 

RF: Gospodine Stojimiroviću, šta Vi mislite, čujemo da su ovi protesti uglavnom spontani, da su izraz nekog 0bunta, šta Vi mislite da li postoji neki organizator iza zavese? Ko stoji iza ovih protesta?

 

LjS: Pa iskreno rečeno, ništa se ne dešava spontano. Ne mogu da kažem isključivo, da je organizator Demokratska stranka ili neko od drugih kandidata koji su učestvovali na predsedničkim izborima, ali koleginica moja je sama rekla da oni imaju 10 hiljada poziva Maji Gojković da se povuče sa mesta predsednika Skupštine, što u neku govori da su oni, ti koji su zajedno sa ljudima koji protestuju. Što se tiče ovog oko izbora što ste pitali, evo ja ću biti za razliku od koleginice, iskren. Meni se ne dopada to zvanje telefonom, pravljenje spiskova, siguran glas i tako dalje. Mislim da postoje mnogo bolji načini za izborne kampanje, ali nažalost to je ono što smo mi nasledili od prethodnih stranaka koje su bile na vlasti, a to je Demokratska stranka. Ne mogu da se složim sa njom, zato što lično znam da je bilo isto takvih stvari, kao što ona sada kaže, da je neko nekoga terao da glasa za Tadića, da su dolazili na vrata, da su zvali telefonom. To moramo da rešimo kroz zakone i da pronađemo način gde će zbilja biti onemogućeno nekome da Vas maltretira telefonom, da Vam dolazi na vrata i da traži od Vas da glasate za nekoga. Na kraju krajeva, to glasanje je tajno, svako od nas ima priliku kada dođe na mesto gde glasa, da zaokruži koga hoće. Mene niko ne možeda natera da glasam za bilo koga, sem za onoga za koga ja hoći.

 

RF: A da li ste čuli, izvinjavam se samo, bila su neka navodno uputstva, da su ljudi trebali da slikaju svoju ličnu kartu i zaokruženog kandidata i da pošalju na određeni broj telefona?

 

LjS: Ja za to nisam čuo, ali koliko ja znam zabranjeno je unošenje mobilnih telefona na biračko mesto i to je mogla ekipa koja vodi računa o izborima, u svakom slučaju da spreči.

 

RF: Pa da ali niko nema ovlašćenja policijska da Vas pretresa.

 

LjS: Ne treba da Vas pretresa, Vi vidite kad on vadi telefon da će da snima.

 

RF: Pa kako može da Vas vidi da Vi glasate iza paravana, glasanje je tajno. On ne može da Vas vidi kada Vi izvadite telefon i fotografišete iza paravana tamo.

 

LjS: Pa dobro ja nisam video nikog da je to radio, a ne kažem da nije bilo toga, najverovatnije da jeste, jer čim se nešto priča, gde ima dima, ima i vatre.

 

RF: Kako Vam se čini ovo što je predsednica parlamenta nekako uperila prstom baš u Bojana Pajtića kada je rekla „Nije student zapalio žito, ali je to učinio Bojan Pajtić“?

 

LjS: Pa Bojan Pajtić je valjda, u prvom trenutku iste zahteve podržao, ili u nekim novinama izašao sa tim zahtevima i pretpostavljam da je to razlog što je ona tako izjavila. Po meni nikoga ne treba napadati bez dokaza i to bez valjanih dokaza, mislim da to nije ni korektno, a nije ni u redu.

 

AJ: Znate šta, to malo i vređa te ljude, to je neka sad logika po kojoj oni ne mogu sami da se organizuju, ne mogu sami da se okupe, da osmisle zahteve, da iznesu, da traže, nego uvek mora da bude neko u pozadini ko to organizuje, ko to finansira. Prvo tu nema šta da se finansira, oni se okupe pa šetaju.

 

RF: Dobro to, ne govorimo o tome, nego jednostavno da bi se okupili i šetali.

 

AJ: Zato što je potreba da se diskredituju.

 

RF: Jednostavno ja ne znam zašto. Pazite, mi smo do sada imali nekoliko studentskih protesta i mi smo imali neke lidere, studentske, koji su su ispred tih protesta, do ovog protesta se sada svi sklanjaju i govore da oni to nisu.

 

AJ: A zato što se tada radilo o studentskim zahtevima koji su se baš odnosili na studentski život, na smanjenje bodova, ovaj rok onaj.

 

RF: A ovo su politički zahtevi?

 

LjS: Smena Miloševića.

 

AJ: Ne mogu da se na taj način organizuju. Ali ja vidim da mnogi ljudi koji učestvuju rado govore za medije. Uprskos svemu onome, onom linču kojem su izloženi, kada se pokazuju njihove slike, kada se pokazuju slike dece funkcionera ili političara koja učestvuju u tim protestima, za šta baš nisam sigurna, možda je legalno, ali nije korektno, nije u redu raditi. Mislim da su ti mladi ljudi zaista pokazali jednu veliku hrabrost i energiju i da svi ti pokušaji da se oni diskedituju neće uspeti. Predsednici se verovatno se učinilo zgodno da tako nešto kaže, ali mislim da je to isključivo u želji da ih diskredituje. Da ih prikaže kao „nečije“.

 

LjS: Ali ne smemo da budemo jednostrani. Ja ne kažem da ovde ima istine u onome što govori koleginica. Sa druge strane ja sam video i ja sam dobio poruke gde kažu, Vučiću i ne znam koga još su prozivali, izaberite banderu gde ćete biti obešeni i tako dalje. To je ružno, ne smemo tako da se ponašamo. Mislim da je vlast korektna, da je dozvolila proteste i lepo je rekao Vučić „Dokle god hoćete protestujte, ako bude mirno“.

 

RF: Ali to Ustav dozvoljava.

 

LjS: Normalno.

 

AJ: Jeste samo što se to maše slikama njihovim. Mislim nema on šta da dozvoljava, Ustav dozvoljava, ne Vučić.

 

LjS: To je bila korektna vlast i nema nikakvih problema. Neka oni iznesu svoje zahteve, neka protestuju. Akoliku snagu budu imali, ako ih izađe dve miliona, pa normalno da će uspeti u svojim zahtevima. A ovako, 10 hiljada ili pet ili dve, veoma teško.

 

RF: Ali ipak oni šalju određenu poruku i samim tim što oni neće uz njih da budu tu, predstavnici bilo kojih političkih partija. Oni se malo sklanjaju od političkih partija i šalju određenu poruku, da nisu zadovoljni, odnosno da nemaju poverenja u ovaj politički sistem, u ovaj establišment.

 

AJ: Znate šta, mnoge od onih stvari koje oni traže bi zapravo trebalo da reši država. Oni kao da traže državu, zaista, da su institucije radile svoj posao, do ovoga ne bi došlo. Da mi nismo u Skupštini, što je između ostalog i onih razloga, zbog kojih mi tražimo smenu Maje Gojković, do besmisla manipulisali zakonom, ne bismo li savet REM-a, koji treba da se bavi i kontrolom kampanje, između ostalog, da nismo manipulisali do besmisla zakonom ne bismo li izabrali sve ljude koji će biti poslušnici onih koji su na vlasti, da nismo ukinuli Skupštinu dok je trajala kampanja, da nisu imali prilike u medijima da gledaju to što gledaju. Inače sva ta kupovina glasova, ucene, to je sve krivično delo, to je sve regulisano zakonom. Da država funkcioniše ne bi oni bili danas na ulici i do ovoga bunta ne bi došlo. Sad je samo pitanje za svakog poslanika posebno, da li, mi kada postajemo poslanici, ne znam da li to znate, mi se zaklinjemo, imamo nekakvu zakletvu, u kojoj se između ostalog kaže, da ćemo služiti po najboljem znanju među građanima republike Srbije. I to je ono što mi treba da uradimo, da svako od nas se zamisli i da vidi da li služi građanima republike Srbije ili interesima ovoga ili onoga kandidata. I to je jedino o čemu i treba da razmislimo.

 

RF: Ali Aleksandra, Vaš predsednički kandidat, odnosno kandidat koga ste Vi podržali, osvojio je skoro 3 i po puta manje glasova od prvoplasiranog Aleksandra Vučića, da li mislite da bi ishod bio drugačiji, da su uslovi bili drugačiji.

 

AJ: Mislim da su uslovi bili drugačiji, prvo, da bi bilo drugog kruga ubeđena sam, mislim da je bilo poštenog brojanja glasova, da bi bilo drugog kruga, da je bilo poštene kampanje, sigurno bi bilo drugog kruga, da je RIK radio posao u skladu sa zakonom bilo bi drugog kruga i mislim da smo imali poštene, jednake uslove za sve kandidate, ubeđena sam da bi naš kandidat ušao u drugi krug, jer bi tog drugog kruga bilo. Ovako kada naši kontrolori izbroje jedno, a onda Vučić za dva dana kaže sad nek se to broji pred kamerama, ti džakovi, Bog te pita ko ih je čuvao ta dva dana, da se onda ispostavi da je ukradeno samo četiri glasa, ne znam šta znači ukradeno samo četiri glasa. Pa vidimo cela Srbija se smeje onim listićima na kojima je zaokruženo Aleksandar Vučić, a očigledno je da su to listići koji nisu nikada pre toga upotrebljeni, zato što nisu pre toga savijeni. To su sve stvari koje nas navode na to da je pod jedan, bilo izborne krađe i to ne na dan izbora, nego nakon, i pod dva, da, da su uslovi bili nepošteni, nefer i nejednaki za sve kandidate i da je sve to bilo drugačije, sigurno bi bilo drugog kruga i to je, mislim, očigledno.

 

RF: Gospodine Stojimiroviću, predsednički kandidat Saša Janković kaže u intervjuu u Vremenu, čini mi se, da su izbori oteti. Šta Vi kažete?

 

LjS: Pa to je njegovo mišljenje, ali ja mogu da razumem i njegov gnev i Aleksandrin gnev, mogu da razumem sve ove druge kandidate, ali kada budu poraženi ovako kao što su poraženi na ovim izborima, ništa ne pije vodu. Čak i da prihvatim, iako ne prihvatam, jer sve stranke su imale, svi kandidati su imali svoje predstavnike na biračkim mestima. Ljudi, vidite da nešto nije u redu ili jeste u redu. Vidite broj glasova. Vučić je dobio tri puta više glasova od njih, neki su zbilja, što se kaže sramno prošli na ovim izborima. I da je bio taj drugi krug, isto bi bilo i u drugom krugu Vučić bi porazio bilo kog kandidata do nogu, što se kaže, i onda bi opet taj koji je poražen, kukao. Neki od njih su se kasno setili, isto kao što se setila naša opozicija da protestuje sada protiv svega toga, što su trebali da spreče pre nego što je došlo do izbora, i predstavljanje u medijima i kontrolu i tako dalje. Tako se i Tadić sada setio, posle pet godina, da nije trebao da čestita Tomi Nikoliću, da nije trebao da prizna te izbore.

 

RF: I da je trebalo da podnese krivične prijave zbog onih džakova sa listićima?

 

LjS: Jeste. Mi smo malo čudan narod. Ne mogu da kažem da znam bilo koga kome je drag poraz, na kraju krajeva ne bih se takmičio, kad bih znao da ću da izgubim. Ali ako već izgubim, dostojanstveno treba čestitati svom protivniku i nastaviti dalje. Demokratska stranka i sve ove članice opozicije moraju da pogledaju sebe u ogeldalu i da kažu sami sebi koliko su jaki i koliko su značajni na političkom polju u Srbiji. Njihov period u kome treba do narednih izbora da se konsoliduju i da se spreme za te izbore, je počeo onog dana kada su se završili izbori. Od kukanja, od svađe, ništa nema.

 

RF: Ali gospodine Stojimiroviću, zar nije to u stvari jedan od oblika delovanja opozicije, da ukazuju na greške i propuste vlasti? Evo na primer, videli smo, odnosno građani su imali prilike da vide onaj snimak iz Novog Pazara ili iz Sjenice, presavijanje, ubacivanje listića gde je zaokružen Aleksandar Vučić, posle toga smo čuli da je to bila samo šala predsednika tog biračkog odbora, mesnog odbora, ne znam. Kakva je to šala molim Vas, ako ima odštampane glasačke listiće, zapečaćena kutija, ubacuje, da li je to policija ispitala do kraja, da li je prihvaćeno samo to objašnjenje, da je eto to Bože moj, bila šala, pa ako prođe, prođe.
LjS: Vi se sigurno mnogo bolje snalazite i Aleksandra, od mene, sa internetom, računarima i tako dalje. Kakav je problem danas ištampati taj listić, imate ga na internetu ili gde, vidi se birački listić, šta je problem ištampati ga, šta je problem snimiti to telefonom?! Neću da kažem da to nije autentično, neću ni da kažem da jeste, to treba da dokažu naši organi.

 

RF: Pa kakva je to šala?!

 

LjS: Pa nije nikakva, ali kakvih ljudi ima, vidite, da su i to radili. Nadležni organi, policija, treba da utvrde da li je to urađeno zbilja tako ili je šala, odnosno šala, to je jedna glupost koja nanosi štetu svima. Ne samo Aleksandru Vučiću, kao našem kandidatu, nego svima nanosi štetu. I ja sam rekao, moramo mnogo toga da promenimo u izbornom zakonu i pravilima ponašanja.

 

RF: Da. Rekli ste sada da treba promeniti dosta toga u izbornom zakonu, pa ste rekli da treba da usvojimo pravila, kako mislite to da uradimo, evo Vi niste od decembra, praktično, do prekjuče Skupština nije radila, a sada smo u nekom brzom vozu prema Evropskoj uniji, treba da donosimo i taj set evropskih zakona, treba da donosimo zakone zbog naših građana? Kako mislite da to uradimo ako imamo ovakve pauze u radu, ako ćemo možda ponovo da imamo ove ili sledeće godine, pralamentarne izbore?

 

LjS: Pa nije to nikakav problem, To je nešto što mislim da nema bitnog uticaja ukoliko se dogovorimo da dođe do promene izbornih zakona i pravila, lako ćemo to da uradimo. Neće to da ometa ništa, donošenje tih zakona koji su vezani za ulazak u Evropsku uniju i neće imati nikakvih problema da se to usvoji ako bude dogovora između opozicionih stranaka i stranaka pozicije.

 

RF: Šta mislite kako će da prođe ovo glasanje u RIK-u, Boško Obradović je pozvao članove opozicionih partija, kako je on rekao, da vidimo ko je prava opozicija, da pokušaju da obore ovo rešenje RIK-a o proglašenju izbora?

 

AJ: Znate šta, ima još jako mnogo u RIK-u nezavršenog posla. Prvo, na to smo mi upozoravali i od početka, to je još jedan propust Maje Gojković, sastav RIK-a je od početka nezakonit, zato što prema zakonu ni u jednom telu za sprovođenje izbora, što je Republička izborna komisija, vladajuća koalicija ne sme da ima većinu. U ovom sastavu Republičke izborne komisije stranke koje su predložile Aleksandra Vučića i koje su podržale Aleksandra Vučića su imale gotovo dvotrećinsku većinu, što im je omogućilo da odbijaju sve prigovore koje smo mi ulagali, između ostalog, kao validni su prihvatani zapisnici u kojima je deset imena potpisano istim rukopisom, prihvatani su, evo ja sam danas postavila poslaničko pitanje predsednici Skupštine, pošto moja saznanja dotle ne dopiru, da mi objasni kako se listić veličine A4 ili A3, može ubaciti u prorez koji je širok nekoliko milimetara i dugačak deset santimetara, bez savijanja, jer oni građani koji su gledali su gledali sramotne sednice RIK-a, su imali prilike da vide nesavijene glasačke listiće sa zaokruženim brojem ispred imena Aleksandra Vučića, za koje im je tamo objašnjeno da su izvađeni iz glasačkih kutija, iako je svima očigledno da to nije. Verovatno će se i za to ispostaviti da je šala. Videćemo kako će to glasanje proticati, ne polažem velike nade u to da ti rezultati neće biti proglašeni, nisam čak ni sigurna šta bi bile posledice toga da se rezultati ne proglase, jer prosto zakon ne predviđa tako nešto.

 

RF: Ostalo nam je još malo vremena, samo malo ako možemo da ubrzamo.

 

AJ: Ne polažem nade u Republičku izbornu komisiju i sve što je do sada radila je pokazala da ne radi u cilju toga da izbori budu fer.

 

RF: Pre emisije smo razgovarali, da ste upravo završili pisanje doktorata.

 

AJ: Malo mi je duže trebalo nego Nebojši Stefanoviću. Videćemo.

 

RF: Koliko Vam je trebalo da doktorirate?

 

AJ: Pet godina.

 

RF: U redu. Gospodine Stojimiroviću, Vaš kolega iz Skupštine, gospodin Vojislav Šešelj tvrdi da Vi pišete doktorat Vojislava Nikolića, je li pomažete malo?

 

LjS: Pa da li Vi ozbiljno shvatate te Vojine šale?

 

RF: Pa ne znam da li je to  samo šala ne pominje samo on, pominjao Vas je i novinar Predrag Popović, čini mi se, da ste pomagali gospodinu Nikoliću tokom studiranja?

 

LjS: Ne poznajem čoveka. Ali to su sve pretpostavke. To nema ništa veze sa istinom.

 

RF: A jeste li bili profesor Tomislavu Nikoliću?

 

LjS: Jesam bio sam mnogima iz opozicije i iz pozicije.

 

RF: Kakav je bio student?

 

LjS: Što se tiče mog predmeta bio je dobar i ja sam i rekao, mislim da je Kurir to objavio, kod mene je polagao preko seminarskog rada, seminarski rad je imao naziv, ne znam baš tačno, Menadžment političke stranke na primeru Srpske radikalne stranke.

 

RF: Je li dolazio redovno na vežbe, je li bio aktivan?

 

LjS: Kao i svi drugi studenti.

 

RF: Je li sad šteta, on je najavio, praktično, da će da se penzioniše, praktično, pre deceniju je diplomirao, sada ide u penziju?

 

LjS: Pa Vi pogrešno shvatate sistem obrazovanja. Imate ljude koji završe svoj radni vek, odu u penziju i onda počnu da studiraju. U Novom Sadu je skoro magistrirao jedan kolega sa 83 godine, čini mi se. To nije nikakav problem, njegovo je da izabere da li će nastaviti dalje da bude aktivan ili će otići u penziju. Koliko znam on ima i dosta drugih aktivnosti, proizvodi dosta finu rakiju, bavi se malo poljoprivrednom, pa nije nikakav problem ako je i odlučio da nastavi tim poslom da se bavi. I samo još jednu stvar da kažem, koleginica često voli da napada Tomislava Nikolića i njegove studije, tako sada i Nebojšu Stefanovića. Ja ne znam kakva ona ima saznanja o tome koliko dugo je Nebojša Stefanović radio svoj doktorat, ali pošto je ona akademski građanin i ja i u oblasti smo obrazovanja i ona dobro zna da svaka pretpostavka, odnosno hipoteza, da bi se prihvatila mora da se dokaže. Tako i sve ovo što pričamo. Kod nas je problem u tome, mene nećete čuti da napadam ljude bez nekih sigurnih činjenica.

 

AJ: Ali gospodine, valjda svako vidi dva teksta pa može da uporedi da li su jednaki.

 

LjS: Samo malo Aleksandra, do sad smo lepo diskutovali. Tako i ovo sve što kažete, dokažite ljudi, nema nikakvih problema, postoje sankcije.

 

AJ: Pa meni se čini da je ovo dokazano več.

 

LjS: Ali ne može Aleksandar Jerkov da disktuje o doktoratu Nebojše Stefanovića. To moraju ljudi koji se razumeju u to.

 

AJ: Ili bilo ko ko može da uporedi dva teksta pa da vidi da su ista, a da nije naveden izvor.

 

RF: Ovo je bilo sve za večeras. Budite sa nama i sledećeg petka sa novim gostima i novim temama.

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...