Na čelu brojnih javnih preduzeća rukovodioci imaju status v. d. jer Aleksandar Vučić najviše voli nesigurne i ucenjene ljude i procenjuje da samo tako može imati potpunu kontrolu nad svim poslovima i svim kadrovima u Srbiji
Srbija je svojevrsnom stanju v. d. jer značajne funkcije u raznim oblastima obavljaju vršioci dužnosti direktora. Dok se za pojedine pozicije, poput zaštitnika građana - koju je u statusu v. d. obavljao Miloš Janković, lako nađe zamena i za relativno kratko vreme se u parlamentu izabere novi ombudsman Zoran Pašalić, na nekim drugim značajnim funkcijama se ljudi iz (ne)poznatih razloga drže na „kratkom lancu“ - godinama.
Među najupečatljivijim su primeri Zorana Drobnjaka, koji je v. d. direktor „Puteva Srbije“ u mandatu pet vlada, ali i naprednjak Marko Đurić, v. d. direktor Kancelarije za KiM. Drobnjak je kao kadar DSS još 2007. postao prvi čovek „Puteva Srbije“, a razrešen je 27. decembra 2011. i postavljen za v. d. direktora.
Status kvo
Vlast se u proteklih šest godina nije udostojila da reši taj status. Uprkos aferama za koje je vezivan, Drobnjak je najavio da će se prijaviti za istu poziciju kad bude raspisan konkurs. Zanimljivo je da Vlada ne rešava ni „problem“ naprednjaka Đurića, pošto mu već dve godine na svaka tri meseca produžava status v. d. direktora Kancelarije za KiM. Naime, Vlada ga je maja 2014. postavila za direktora Kancelarije i tu funkciju je obavljao do marta 2015, kada je dobio status v. d. na šest meseci, posle čega mu je on produžavan na svaka tri meseca.
I na čelu „Elektroprivrede Srbije“ je v. d. direktora Milorad Grčić. Vlada je polovinom marta 2016. saopštila da je doneta odluka o sprovođenju javnog konkursa za izbor direktora EPS, a da će Grčić tu dužnost obavljati do završetka konkursa. I tako već 16 meseci. Slična formula se primenjuje i u mnogim drugim javnim preduzećima. Između ostalih, tu su Saša Vlaisavljević, koji je gotovo tri godine v. d. generalnog direktora Aerodroma „Nikola Tesla“, dok je prvi čovek JP „Srbijašume“ Predrag Aleksić oko dve i po godine u statusu v. d. Dejan Ćika je godinu dana v. d. direktora „Skijališta Srbije“, Jelena Matejić je v. d. direktora „Elektromreža Srbije“...
Raspisivanje konkursa
Umesto da raspisuje konkurse da bi izabrala stručne, a ne partijske kadrove, kako je najavljivano, Vlada nastavlja sa imenovanjem v. d. čelnika, o čemu svedoče tri slučaja iz maja - Simonida Kažić imenovana je za v. d. direktora „Državne lutrije Srbije“, Zoran Babić kao v. d. na čelo „Koridora“ i Marko Vuković, u istom formatu, da upravlja „Resavicom“.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da nije zrela politička volja da se biraju profesionalci umesto partijskih poslušnika.
- Poslušni se samo i imenuju za direktore, tako da je, kako sada stvari stoje, nažalost, potpuno nebitno da li su u statusu v. d.. To je način vladanja godinama.
Matrica
ISTI SISTEM U ZDRAVSTVU I KULTURI
I najveći klinički centri u zemlji takođe imaju čelnike u statusu v. d. Milika Ašanin je od avgusta 2015. v. d. direktor Kliničkog centra Srbije. KC Vojvodine u statusu v. d. direktora vodi Petar Slankamenac, a kragujevački KC v. d. direktora Predrag Sazdanović, a v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ je Vesna Stefanović. Slučaj Muzeja savremene umetnosti, gde je v. d. direktora Slobodan Nakarada, pokazuje se da i kulturi primenjuje ista matrica.
Kurir / Ekipa Kurira
Foto: Dado Đilas, Printscreen
NE PROPUSTITE
