Lider SPO Vuk Drašković bio je spreman da ratuje za predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea.
Aktuelna kriza u ovoj afričkoj državi i svrgavanje Mugabea s vlasti, i to posle 37 godina, bili su povod da se na društvenim mrežama objave rani radovi tadašnjeg novinara Draškovića i velikog zagovornika četničkog pokreta. U jednom od njih on s divljenjem piše o Mugabeovoj revoluciji i borbi za „slobodu svog naroda“.
- „Dajte mi neku pušku, bombu, granatu... primite me u vašu vojsku, druže Mugabe.“ „Nema puške toliko ubojite kao novinarsko pero, prijatelju. Tim oružjem ćete nam najviše pomoći“, odgovorio je Mugabe - navodi se na početku Draškovićevog teksta iz 1980. s naslovom „Moj prijatelj Robert Mugabe“.
Kako je hvalio Mugabea
POŠTUJE JEDINO ISTINU
Lider SPO opisao je da mu se već pri prvom susretu s njim nametnuo utisak da je to „čovek koji u svakom trenutku zna šta hoće, koji će da ostvari to što hoće i koji će pred samo dva mita da se pokloni: pred mitom istine i pred mitom slobode svojeg naroda“.
Drašković u nastavku priznaje da je „pomalo žučno“ reagovao i „u svakom slučaju neobično za jednog reportera, pogotovo stranog dopisnika“, ali je objasnio da je te 1976. bio pod neposrednim utiskom pokolja u Mozambiku, u kojem je stradalo više od hiljadu „golorukih crnačkih izbeglica iz Zimbabvea“.
- Danas, u trenutku trijumfa revolucije u Zimbabveu, prisećam se Mugabeovog odgovora i praveći neki unutrašnji saldo svega onoga što sam napisao o borbi njegovog naroda, sebi samome postavljam pitanje: koliko sam pomogao. Da li mi je slučajno, iz kurtoazije, u najvećem jeku rata, vrhovni komandant partizanske oslobodilačke armije i vođa te revolucije Robert Gabrijel Mugabe rekao: „Bićete, kad pobedimo, moj lični gost u slobodnom Harareu“ - napisao je Drašković.
Od Draškovića juče nismo uspeli da saznamo kako danas doživljava Mugabea i njegov odlazak u istoriju.
Kurir / I. K.
Foto: Dragana Udovičić, EPA
