Evropska komisija usvojila je danas u Strazburu "Verodostojnu perspektivu proširenja za Zapadni Balkan i veći angažman Evropske unije (EU) u tom regionu" kojom je potvrdila evropsku budućnost regiona kao geostrateške investicije u stabilnu, snažnu i ujedinjenu Evropu baziranu na zajedničkim vrednostima.
U strategiji se navodi da bi do 2025. EU mogla da ima više od sadašnjih 27 članica ali da će brzina napredoavanja na tom putu zavisiti od pojedinačnih zasluga i konkretnih rezultata svake zemlje ponaosob, saopštila je EU.
Uz ocenu da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na evropskom putu i da bi do 2025. mogle postati članice, Strategija objašnjava korake koje te dve zemlje treba da preduzmu kako bi završile proces pristupanja u perspektivi do 2025. godine.
"Drugi bi mogli da ih sustignu, ali su Crna Gora i Srbija jedine dve zemlje sa kojima se već uveliko vode razgovori o pristupanju", navodi se u tekstu ali i dodaje da će ta perspektiva konačno zavisiti od snažne političke volje, postizanja realnih i neprekidnih reformi, kao i konačnih rešenja za sporove sa susedima", navodi se.
Dodaje se da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da napreduju na evropskom putu a Komisija ih ocenjuje na pravedan i objektivan način na osnovu zasluga i brzine kojom postižu napredak.
Kada je reč o Albaniji i Makedoniji ocenjuje se da te dve zemlje postižu značajan napredak na evropskom putu i dodaje da je Komisija spremna da pripremi preporuke za otvaranje pristupnih pregovora na osnovu ispunjenih uslova.
Za BiH se u strategiji navodi da će Komisija početi pripremu Mišljenja o prijavi za članstvo BiH pošto dobije sveobuhvatne i potpune odgovore na Upitnik. Uz stalne napore i angažman, Bosna i Hercegovina bi mogla da postane kandidat za pridruživanje, dodaje se.
Za Kosovo se navodi da ;ima priliku za održiv napredak kroz sprovoĐenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i napredak na evropskom putu kada to budu dozvolile objektivne okolnosti.
U strategiji se navodi da Zapadni Balkan, da bi ispunio kriterijume za članstvo u EU, a i zbog sopstvenih interesa, treba da sprovede sveobuhvatne reforme u ključnim oblastima.
Vladavina zakona, osnovna prava i upravljanje moraju znatno da se ojačaju. Reforma pravosuđa, suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala i reforma javne uprave treba da pruže realne rezultate, dok funkcionisanje demokratskih institucija treba ozbiljno da se unaprede.
Primena ekonomskih reformi mora da bude energična kako bi se rešile strukturne slabosti, nedovoljna konkurentnost i visoka stopa nezaposlenosti.
U startegiji se ističe da sve zemlje moraju da budu bezrezervno posvećene - i rečju i delom - prevazilaženju nasledja prošlosti, tako što će postići pomirenje i rešiti otvorena pitanja, posebno granične sporove, i to pre nego što pristupe Evropskoj uniji.
Takođe mora da se postigne sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kako bi i jedni i drugi mogli da napreduju na svom evropskom putu.
U startegiji se takođe navodi da je neophodno napraviti posebne aranžmane kako bi se osiguralo da nove zemlje članice ne budu u poziciji da blokiraju pristupanje drugih kandidata sa Zapadnog Balkana. Strategija precizira prioritete i oblasti zajedničke pojačane saradnje, usmerene na specifične izazove koji stoje pred Zapadnim Balkanom, naročito na potrebu za temeljnim reformama i dobrosusedskim odnosima.
Evropska komisija je danas pokrenula šest vodećih inicijativa koje će EU preduzeti narednih godina kako bi podržala transformacijske napore Zapadnog Balkana u oblastima od zajedničkog interesa od inicijativa za jačanje vladavine prava, tešnje saradnje po pitanju bezbednosti i migracija, preko zajedničkih istražnih timova i Evropske granične i obalske straže, do širenja Energetske zajednice Evropske unije na Zapadni Balkan, smanjenja roming tarifa i širenja širokopojasne mreže po regionu.
U tim oblastima su predviđene konkretne akcije u periodu od 2018. do 2020.
Da bi se Strategija za Zapadni Balkan ispunila i podržalo nesmetano pristupanje, neophodna su adekvatna finansijska sredstva, navodi se u tekstu i dodaje da Evropska komisija predlaže postepeno povećanje finansiranja u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) do 2020. godine koliko budu dozvoljavale preraspodele sredstava u okviru postojećeg paketa.
Samo za 2018. godinu predviđeno je 1,07 milijardi evra pretpristupne pomoći za Zapadni Balkan, povrh skoro devet milijardi evra u periodu od 2007. do 2017, saopštila je Evropska komisija. U strategiji se navodi da je pred zemljama regiona još mnogo posla do ispunjenja uslova i kriterijuma za članstvo u EU.
Navodi se da lideri u regionu moraju da pokažu nedvosmislenu stratešku orijentaciju i posvećenost jer su oni ti koji će morati da preuzmu odgovornost za to da se ta istorijska prilika ostvari.
Takdoje, sama EU treba da bude spremna za nove članove u porodici - kada budu ispunili uslove - čak i iz institucionalne i finansijske perspektive. Unija mora da postane snažnija, čvršća i efikasnija da bi mogla da se poveća, navodi se.
U cilju efikasnog donošenja odluka, EU treba da iskoristi glasanje kvalifikovanom većinom u Savetu u oblastima politika za koje je to već predvidjeno.
Pored toga, Evropska komisija će predstaviti mogućnosti za dalje unapredjenje glasanja kvalifikovanom većinom u trećem kvartalu 2018, kako je najavio predsednik Junker u govoru o stanju u Uniji 2017. Efikasniji sistem je potreban i za rešavanje sistematskih pretnji ili čak kršenja vladavine prava u bilo kojoj zemlji članici EU, i inicijativa Komisije po tom pitanju se očekuje u oktobru 2018.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Twitter/Maja Kocijančič)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE JASAN! Evo kada će Srbija i Crna Gora ući u EU!?
