Premijer je, u okviru posete KCN, ušao u jednu od bolesničkih soba, u kojoj je zatekao Mehmeta, Albanca iz sela Dobrosin, kod Bujanovca.
Razgovor Vučića i Mehmeta tekao je ovako:
Vučić: Kako si ti, jesi Albanac?
Mehmet: Jesam.
Vučić: Odakle si?
Mehmet: Iz Dobrosina, kod Bujanovca.
Vučić: Bio sam tamo, obilazio sam Dobrosin dva puta... Jesmo se tamo sreli?
Mehmet: Dvanaest godina sam bio u mesnoj zajednici.
Vučić: Je l' te dobro leče?
Mehmet: Čini mi se bolje ne može, ni na Balkan, ni šire... Bolje je nego u Beogradu, bio sam na intenzivnoj, pa sam gledao...Nemaš nijednu lošu osobu ovde, od direktora do čistačice, 12 sati čistačica ne vadi ruke iz vode... Samo to se kod nas dešava, ja dolazim iz Dobrosina, pre ima 172 stanovnika, sada samo 52.
Vučić: Gde su otišli, na Kosovo?
Mehmet: Ne na Kosovo, svi su otišli vani...tražili smo autoput, imamo asfalt, uslove, ali nemamo zaposenje. Nijedan ne može da nađe iz našeg sela zaposlenje u Bujanovcu...Slušam te sinoć preko dnevnika, pravimo put od Prištine do Končulja... Džaba ti da budeš jos 20 godina i 40 godina...
Vučić: Zato što mi ne radimo.
Mehmet: Ne, mi radimo, ali nema zaposlenja toliko koliko treba. Treba da sednete i da videte kako da se resi taj problem zanavek, i Makedonci, i Albanci i Srbi.
Vučić: Prihvatam da sam jedan od trojice krivih.
Mehmet: Ne, ti si dosta radio, na oči ti kažem. Da nije, rekao bih ti. Dačiću sam rekao 'šta si radio, jedan autobus nisi mogao da posaljes u selo...'".
Vučić: Doći ću da te obiđem u Dobrosin kad izađes iz bolnice.
U tom trenutku je jedan od pacijenata iz iste sobe dobacio da bi i drugi da se "propitaju" s premijerom, ali je Mehmet spremno uzvratio: "Ne! Imam još puno da mu kažem".Ali je to ostalo za Dobrosin.
