PRIŠTINA - Četiri sporazuma, koje su u Briselu u utorak potpisali Beograd i Priština defiitivno su podelili kosovsku političku elitu i javnost, i dok jedni smatraju da je Srbija dobila autonomiju, drugi kažu da još nije sve gotovo i da obe strane očekuje dijalog o još mnogim osetljivim pitanjima, kao što je sudbina nestalih ili katastarska imovina.
Ni kosovski premijer Isa Mustafa nije zadovoljan iako je sporazume parafirao Mustafa, naime, konstatuje da je Srbiji obećan početak pregovora o priključenju EU zahvaljujući ptopisanim sporazumima sa Prištinom i kaže da je Evropska unija nepravedna prema Kosovu jer neće da im ukine vizni režim.
"Kosovo ostaje jedino izolovano mesto u Evropi sa viznim rezimom", naveo je on na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Beču zahtevajući da se Prištini ukine vizni režim.
"Dok se o Srbiji na samitu govorilo o veoma znacajanom napretku za učlanjenje u EU, premijer Mustafa se žalio na izolaciju Kosova. Mustafa je unapanelu samita rekao:
"Vizni režim smatramo kao jednu veliku nepravdu koja se čini našoj zemlji i smatramo da nemamo adekvtan odgovor od EU i evropske demokratije za našu omladinu i naše građne", rekao je Mustafa, preneli su su kosovski mediji.
Zahtevajući od EU da odmah ukine vizni režim Kosovu, Mustafa je rekao da smatra da EU prema Prištini treba da se odosi isto kao prema Beogradu.
"Onako kako smo mi ispunili naše obaveze, koje smatramo da smo učinili prema EU a koje ste vi odredili, takođe smatram da i EU treba da uradi njen posao da se Kosovu otvori mogućnost liberalizacija viza", rekao je Mustafa.
Kosovski politikolozi smatraju da je Srbija preko Zajednice srpskih opština dobila teritorijalnu i političku autonomiju preko koje će stalno da se meša u unutrašnje stvari Kosova.
Bivši komunistički lider, advokat Azem Vlasi za prištinski Zeri kaže da je Srbija dobila značajno više od specijalnog statusa koji su tražili Srbi sa severa.
"Sa izvršnim ovlašćenjima u sferi obrazovanja, administracije, zdravtsva, sa skupštinom ZSO, predsednikom i potpresednikom, budžetom... `Civilnom Zastitom` i konvertisanom u policijomi, njenom telefonijom... Zajednica Srpskih Opština biće autonomija unutar Kosova", naveo je Vlasi.
Univerzitetski profesor Bekim Balići, pak, ne veruje u to, kao ni da će se "Kosovo pretvoriti u drugu Bosnu".
"Neće biti pravno nezavisni etnitet", rekao je i dodao da je pitanje sada da li će se i dalje popuštati prema Beogradu budući da dijalog o sporazumu o normalizaciji odnosa dve strane u Briselu nije okončan.
Zamenik ministra lokalne samouprave Bajram Gecaj je rekao da je naivno da se kaže da sporazum iz Brisela može da stvori Bosnu na Kosovu i naivno je reći da će ZSO da bolkira institucionalni život na Kosovu.
Politicki analiticar iz Prištine Fatmir Seholi je rekao da kosovski stanovnici uglavnom Srbi ne treba da slave nego treba da zavrnu rukave i da počnu da rade i angazuju za ono za šta su birani.
"Euforija i emocije nisu potrebne u ovakvim integracionim procesima nego je najpotrebnije da se svaki čovek angažuje u sferi gde treba da daje doprinos za razvoj društva i progres u multietničkom planu na Kosovu", rekao je Seholi.
On je dodao da se potpisanim sporazumom u Briselu sa četri tačke nije okončan i obe strane pred sobom imaju veoma osetljive i još teže tačke kao što su: sudbina nestalih, uzurpirana imovina, katastarska pitanja i još niz drugih veoma značajnih pitanja, što će, prema njegovoj proceni, trajati još pet godina.
Iz kosovskog Instituta za demokratiju su saopštili da ZSO nije nevladina organizacija nego je mehanizam koji dovodi do trećeg nivoa vlasti, što je ministarka za dijalog Edita Tahiri odbacila kao netačno.
"Neće biti trećegi nivoa vlasti. Asocijacija ne može da donosi odluke za opštine niti u ime opština jer na osnovu zakona Kosova opštine imaju izvršna ovlašćenja na lokalnom nivou i ta ovlašćenja ne mogu da se prenose na Zajednicu", rekla je ona.
Takođe, ona je rekla da Zajednica srpskih opština neće biti jednoetnička jer na njihovoj teritoriji živi oko 15 odsto pripadnika albanskog stanovništva i ostalih zajednica u evropskom duhu.
