Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) i Centar za evropske studije Harvard Univerziteta održali su Samit o budućnosti Evrope, koji su otvorili Vuk Jeremić i direktor Centra za evropske studije profesor Gregorž Ekiert.
Samit bio je posvećen aktuelnim događajima i krizama koje potresaju Evropu, i to kroz nekoliko panela na kojima se govorilo o izbegličkoj krizi, odnosu Evrope prema južnom susedstvu, ali i o budućnosti Evropke unije.
Na Samitu koji je održan na Harvard Univerzitetu tokom dva dana govorili su bivši grčki ministar finansija Gikas Harduvelis, direktor FXB Centra za zdravstvo na Harvardovoj T.H. Čen školi Žaklin Baba, profesor francuske istorije na Harvardu Valton Gole, profesor međunarodne saradnje na univerzitetu Brendajs Jite Klausen, bivši ministar spoljnih poslova Kuvajta šeik Muhamed Sabah Al-Salem Al-Sabah, bivši ministar spoljnih poslova Portugala Luiš Amado, bivši ministar spoljnih poslova Španije Migel Anhel Moratinos, profesora na Harvardu Majkl Ignjatijev, osnivač IFRI Tjeri de Monbrial, doskorašnji ministar ekonomske infrastrukture i održivog razvoja Tunisa Hedi Larbi, bivši ministar finansija i spoljnih poslova Kipra Markos Kiprijanu, profesora međunarodne ekonomije sa instituta za studije međunarodnog razvoja Čarls Vipolž, kao i profesor prakse ekonomskog razvoja na Harvardu Rikardo Hausman.
Profesor Ferguson je istakao da sve krize koje trenutno potresaju Evropu treba sagledati iz šire istorijske perspektive.
"Generacija Stenlija Hofmana je preživela mnogo veće masovne migracije u 20. veku. Na sličan način, tokom skorašnje ekonomske krize, pad proizvodnje u evrozoni bio je daleko manje dramatičan nego tokom Velike krize 30-ih. Dve decenije nakon pada Sovjetskog Saveza čine „kratak mir“ kome je izgleda došao kraj. Kao rezultat toga, Evropa se ponovo mora navići na realnost ratobornog sveta“, zaključio je Ferguson.
Jeremić je govorio o razvoju situacije na Balkanu tokom prethodnih par godina koju je nazvao „uglavnom pozitivnom“.
"Iako perspektiva članstva u EU deluje udaljenije, sve stranke srpskog parlamenta su vrlo posvećene evropskim integracijama. Ipak, evropska kriza, koja nije počela 2009. već 2005. neuspehom evropskih elita da donesu ustav, je sada ozbiljna pretnja. Iako populisti u Francuskoj i Španiji nemaju velike izglede da uskoro budu izabrani na rukovodeće funkcije u establišmentu svojih zemalja, njihov uspon već u velikoj meri otežava vlastima donošenje racionalnih odluka u javnom interesu. U isto vreme, sve sporniji politički domen prilično otežava formulisanje jedinstvene spoljne politike i reakcije na krize poput one na Bliskom istoku“, rekao je predsednik CIRSD.
