Tribunal je Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jova Ostojića optužio da su uticali na svedoke u procecu protiv njihovog partijskog vodje Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče. Nalog za hapšenje, Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015, ali po njemu ni do danas nije postupljeno.
U današnjem podnesku, predsedavajući raspravnog veća Alfons Ori podseća da je još u avgustu 2015. konstatovalo da “izostanak delovanja Republike Srbije može biti protumačen samo kao nevoljnost da se sprovede nalog za hapšenje”.
Veće izveštava predsednika suda da se ništa nije promenilo i da “to što Srbija i dalje ne ispunjava svoje obaveze predstavlja ometanje pravde”.U obraćanju predsedniku Tribunala, raspravno veće navodi i da se Srbija oglušila i o obavezu da svake dve nedelje izvesti sudije o naporima koje ulaže da bi Jojić, Radeta i Ostojić bili uhapšeni. Poslednji takav izveštaj sudije u Hagu dobile su 18. maja.
Predsednik Tribunala može Srbiju prijaviti Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje. U slučaju troje radikala, to je već jednom učinio.Viši sud u Beogradu odlučio je, ranije ove godine, da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje troje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predvidja obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Sličnu argumentaciju prethodno je upotrebila Francuska, koja je odbila da izruči Tribunalu svoju državljanku Florans Artman, koja je bila osudjena na sedam dana zatvora zbog objavljivanja poverljivih odluka suda iz procesa Slobodanu Miloševiću. Artman je, na kraju, uhapšena u Hagu na dan izricanja presude Radovanu Karadžiću i izdržala je dve trećine kazne u zatvoru, posle čega je oslobodjena.Podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti, u junu ove godine, predsednik Tribunala Adjijus i glavni tužilac Serž Bramerc ocenili su da Srbija odbija da saradjuje i izruči troje radikala.
Oni su odbacili argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda, poput, na primer, još jednog člana SRS LJubiše Petkovića, koji je potom bio osudjen na tri meseca zatvora.
Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće je, pre nekoliko meseci, protumačilo da je Srbija obavezna da saradjuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji sa medjunarodnim sudom.
