BEOGRAD - Saradnjom Srbije sa NATO tokom poslednjih deset godina učinjeno je mnogo u oblasti reforme sektora bezbednosti , kao i na povećanju vojne interoperabilnosti.
Učesnici Druge beogradske nedelje NATO-a ocenili su i da bi članstvo Srbije u tom vojnom savezu ujedno doprinelo unapređenju regionalnih odnosa, većem stepenu demokratije i vladavine prava, kao i unapređenju kvaliteta života u našoj zemlji.
Prema rečima političke savetnice u Ambasadi SAD Šeri Danijels, zvanično opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji i njen put ka evropskim integracijama imaju veoma veliki značaj kada je reč o reformi sektora bezbednosti, ali i razvoju vojne interoperabilnosti između Srbije i njenih partnera u EU.
"Kako Srbija bude napredovala na putu ka EU, biće veoma važno da zaokruži proces reforme sektora bezbednosti i da uspostavi održive i transparentne institucije", poručila je Denijels, ocenivši da je na polju reforme sektora bezbednosti Srbija mnogo napredovala proteklih deset godina. Savetnica u američkoj ambasadi istakla je da je prioritet Srbije implementacija Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) čime će se odnosi naše zemlje sa NATO podići na viši nivo.
"IPAP će utvrditi načine kako NATO može da pomogne Srbiji i on će proširiti odnose sa vojnog na politički nivo, ujedno praveći okvir za saradnju i u drugim poljima. To je važan aspekt za Srbiju jer će joj pružiti šansu za održivu reformu sektora bezbednosti, koja je ključna u procesu pridruživanja Srbije EU", rekla je Denijels.
Povećanje vojne interoperabilnosti Vojske Srbije je još jedna korist evropskih integracija, objasnila je Denijels, podvukavši da će zajednička obuka srpskih vojnika sa partnerima iz EU i harmonizacija standarda u sektoru odbrane omogućiti našoj zemlji da ojača nacionalnu bezbednost, da spremno reaguje u vanrednim situacijama, ali i da efikasnije učestvuje u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama.
Konstatujući da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ne želi da postane članica NATO saveza, izvršni direktor Atlantskog saveta Srbije Milovan Milošević smatra da se članstvom dobija mnogo više od vojne saradnje. "NATO nije samo vojna sila, to je skup vrednosti za koje se te zemlje zalažu, poput demokratije ili zaštite ljudskih prava. Takođe, države članice NATO dobijaju više direktnih inostranih investicija. U Litvaniji su direktne strane investicije porasle za 167 odsto u prvoj godini kada je postala članica NATO, dok su u Bugarskoj one porasle za 97 odsto", rekao je Milošević.
Iznoseći podatak da je svega 18 odsto građana Srbije za njeno članstvo u NATO, Milošević je poželeo da se narednih godina taj broj poveća jer učlanjenjem, kako kaže, Srbija će napredovati kao država. "Previše se fokusiramo na vreme koj je prošlo pre 15 godina. Treba da gledamo napred, da bismo svi zajedno napredovali", zaključio je Milošević.
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić saglasila se sa prethodnicima kada je reč o konstataciji da članstvo Srbije u NATO doprinosi jačanju demokratskih tekovina u zemlji i vladavini prava, naglasivši da Centar nije organizacija koja se bavi vojnim pitanjima. "Smatramo da je članstvo u NATO vrednosno političko pitanje. Za nas su demokratske tekovine i tekovine individualnih i kolektivnih sloboda, državno uređenje zemalja članica NATO i kvalitet život u njima ono što opredeljuje Centar za takvu ideju", poručila je Milić.
Druga beogradska nedelje NATO, kako je objasnio organizator Centar za evroatlantske studije, usmerena je na to da se mladi iz političkih stranaka u Srbiji kroz uzajamni dijalog, seriju radnih poseta državnim institucijama i predavanja informišu kako funkcioniše NATO, kakvi izazovi postoje unutar te organizacije, koja je zajednička odbrambena i bezbednosna politika EU, što će im omogućiti da građanima pomognu da samostalno donose političke odluke o toj temi.
