Izlazio je iz crkve na Novom Beogradu i bilo je to 2008. godine.
Operativci su po dojavi već neko vreme osmatrali nekoliko beogradskih crkava. U tom trenutku niko nije znao da je to i zaista bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić.
Gospodin s dužom kosom i bradom fotografisan je iz svakog ugla. Šešir prekriva deo lica i ometa identifikaciju. Fotografije se potom precizno pregledaju. Operativci su do tog trenutka sklopili mnogo kockica...
Ali tog dana - „to bi mogao biti on“. Od tog trenutka nije ispuštan iz vida sve do hapšenja 21. jula 2008. godine.
Svetske službe u vreme Karadžićevog izgnanstva nisu poslale nijedan precizan trag. Najčešće su to bili pogrešni tragovi, koji su išli do srpskih manastira. Zbog pritiska, ali i haške obaveze, srpski obaveštajci putovali su po manastirima, čak do Hilandara.
Činjenica je da je Karadžić za dlaku izbegao hapšenje prvi put tokom 2004. godine, i to u Beogradu, a da to nije znao ni on, ni operativci. Tada je, po zamolnici BiH, uhapšen u Beogradu za ubistvo njegov ratni prijatelj i telohranitelj Vlado Ilić.
U potrazi za haškim beguncima, nekoliko godina i na stotine lažnih dojava kasnije, na dan kada se sumnja da je na slikama Karadžić, službe izvlače i dosije Ilića. Češljaju. Odlaze na nekoliko adresa na kojima je stanovao.
Na jednoj saznaju da je jedno vreme živeo s čovekom duge brade. Opis odgovara. Imao je na terasi sobni bicikl i svaki dan je vežbao. Njima je poznat kao dr Dabić.
(Blic/Željka Jevtić)
