Ulazak desnice u Srbiji u parlament promena je koja će otežati balansiranje srpskih vlasti između Rusije i Zapada, ocenjuju analitičari u Moskvi. Politikolog državnog Instituta za strateška istraživanja Nikita Bondarjov smatra da ulazak desnice može ići na ruku Moskvi koja će sada moći jednostavnije da utiče na premijera Srbije Aleksandra Vučića.
Liberalni list Komersant donosi ocenu da će novi parlament biti manje "udoban" za Vučića zbog moguće opstrukcije desničarske opozicije.
Nikita Bondarjov, koji je načelnik grupe za balkanske zemlje ruskog Instituta za strateška istraživanja (RISI), osnovanog odlukom predsednika Vladimira Putina, u autorskom članku u listu Izvestija od 26. aprila navodi da su rezultati izbora u Srbiji za Rusiju povoljni. Njegova ocena je da je saradnja Rusije sa Vučićem i do sada bila dobra, ali da će sada za Moskvu biti još lakša.
"Vučić i njegova Srpska napredna stranka (SNS) očuvali su većinu u parlamentu. To jest, reč je o nastavku politike, ali pri tom imamo promene koje mogu ići na ruku Moskvi u slučaju neočekivanih antiruskih pojava", navodi politikolog RISI - instituta koji je jedan od vodećih kreatora spoljne politike Rusije.
On ocenjuje da "Srbi pokušavaju da sede na dve stolice" i da Vučić predlaže program koji odražava takvo viđenje sveta. Konkretno, on navodi da Srbi "veoma ne žele da uđu u NATO, ali žele u EU; oni veoma vole Rusiju, ali ne vole mnogo rusku rublju; kategorički su protiv odvajanja Kosova, ali ne predstavljaju baš najbolje šta će da čine". "Oni (SNS) izjavljuju da neće ući u NATO, ali su pri tom potpisali sporazum o logističkoj podršci, kojim je NATO dobio sve što može od Srbije. Vučić obećava da neće priznati Kosovo, ali je faktički dao na Kosovu sve što je mogao i srpsko stanovništvo potpuno zavisti od vlasti u Prištini.
Vučić i SNS mnogo rade za ulazak Srbije u EU, ali se paralelno trude da očuvaju i dobre odnose sa Rusijom", ocenio je Bondarjov.
Sada ne smeju da okrenu leđa Rusiji
On navodi da su važna dva pitanja - da li Srbiju čekaju u EU i da li su spremni da je prime dok nije rešen kosovski problem, kao i da li su Srbi "spremni da žrtvuju prijateljstvo sa Rusijom".
Bondarjov smatra da će za Srbiju biti "veoma bolno" ukoliko EU bude zahtevala priključivanje ekonomskim sankcijama Rusiji, i upozorava da "mnogo Srba radi u Rusiji", "izvoz srpske robe u Rusiju biće doveden u pitanje, što je za Srbe važan izvor prihoda". Pored toga, dodaje politikolog, firma ćerka Gasproma NIS čini trećinu do polovine godišnjeg budžeta zemlje.
"I ovde svoju ulogu mogu da odigraju promene u sastavu parlamenta", ocenjuje Bondarjov i navodi da u prethodnom sastavu skupštine Vučić "nije imao opoziciju ni s desne ni sa leve strane", ali da se sada situacija promenila.
"Ako se Vučić odrekne Kosova ili okrene leđa Rusiji, biće protesta, ljudi će izaći na ulice. Uzimajući u obzir da su u parlament ušle otvoreno opozicione partije, taj protest će biti podržan i van parlamenta, što znači da će biti mnogo komplikovanije ignorisati ga", ocenjuje Bondarjov.
"To čini situaciju u Srbiji mnogo drugačijom od one koja je postojala pre dve godine. I za nas je to veoma dobar rezultat. Sa Vučićem smo i ranije uspešno radili, ali sada, kada postoji parlamentarna opozicija, biće nam mnogo lakše da sa njim radimo", zaključio je Bondarjov.
Komersant: Manje udobno za Vučića
Na značaj ulaska desnice u parlament ukazuje i liberalni list Komersant, uz ocenu da će parlament u ovom sastavu biti manje udoban za Vučića u odnosu na prethodni i da se mogu očekivati opstrukcije i otežano balansiranje između Moskve i Zapada. Ranija opozicija u parlamentu, kako se ističe, nije bila ni protiv približavanja EU, ni protiv normalizacije odnosa sa Kosovom.
List navodi da je važan, iako predvidljiv rezultat sadašnjih izbora, povratak nacionalističkih partija, Srpske radikalne stranke, koalicije Demokratske stranke Srbije i Dveri. Dodaje da se te političke snage pozicioniraju kao proruske, zalažu se za povratak Kosova, obustavu pregovora sa EU i jednoznačnu preorijentaciju na Rusiju."Proevropski kurs premijera izazvaće kod njih ozbiljnu opstrukciju", ocenjuje list.
Komersant piše da vlada teško može da se realno osloni na demokratske snage u parlamentu, kada je reč o nizu bolnih reformi i nepopularnih mera. Dnevnik ocenjuje da problem za Vučića može biti i raznolikost sastava nove koalicije oko SNS, kao i ne baš jednostavni odnosi sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, koji "zauzima jaču prorusku poziciju i aktivno o tome govori".
"Sve to, po mišljenju srpskih eksperata, čini sve labilnijom konstrukciju balansiranja izmedju EU i Rusije", piše Komersant i navodi ocenu analitičara Dušana Janjića da je model "idemo u Evropu, ali ne idemo u NATO i pri tom imamo posebne odnose sa Rusijom, malo verovatan".
List takodje citira Janjićeve reči da će za odredjivanje jasnog odnosa Beograda ka EU i Rusiji prelomni biti predsednički izbori 2017. godine.
