Bilo je zagrevanje pred kampanju. Nastavljeno je i u kampanji. Još agresivnije. Valjda da bi se ostavio utisak spasitelja. Pojedini kandidati za predsednika Srbije se ne osvrću na Ustav i striktno propisane nadležnosti predsednika. I na činjenicu da predsednik više od toga ne može i ne sme.Vučić u predsedničkoj kampanji, na poslu predsednika Vlade, obećava da će i kao predsednik Republike dovoditi investitore, otvarati fabrike, obezbeđivati radna mesta... Janković i Jeremić ne zaostaju. I oni će ekonomski razvijati državu, donosiće i menjati zakone iako nemaju nijednog poslanika u Narodnoj skupštini. Teći će med i mleko. Samo da se oni dokopaju predsedničke funkcije. Za član 112. Ustava ne haju.Jedini koji u ovoj kampanji govori o onome što jeste nadležnost predsednika Republike je dr Vojislav Šešelj. Jedini državnik među kandidatima. Ne obećava kule i gradove, jer ih predsednik države ne može obezbediti. Nema nadležnosti.Funkcija predsednika Republike je da kontroliše izvršnu i zakonodavnu vlast. Da odbije da potpiše zakon koji nije u interesu građana. Da to uradi javno. Da pozove Vladu da promeni predlog zakona. To bi samo Vojislav Šešelj radio i jedino on bi mogao da kontroliše Aleksandra Vučića. Šešelj ne bi bio instrumentalizovan od raznih centara moći. Ni domaćih ni stranih.Vučić, Jeremić i Janković bi trebalo da znaju da je svaka kupovina glasova kršenje izborne volje. I da predstavlja krivično delo. Kupovina glasova paketima hrane, novcem, ucenama i prevarama birača je nezakonita i nemoralna. Jednako je nemoralno kupiti glas birača za dvadeset evra, kao i obećanjem da će predsednik Republike doneti neki zakon ili obezbediti radna mesta. Kandidat za predsednika Republike to ne može da obećava zato što mu to nije posao, makar bio i najsposobniji na svetu. Zato su Vučićeva, Jeremićeva i Jankovićeva obećanja velika obmana i pokušaj prevare birača. Nemoralno je to što rade.Zato Šešelj sigurno ide u drugi krug, jer jedino on može pobediti Aleksandra Vučića.E.K.
