Udruženje novinara Srbije (UNS) i Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) najoštrije su osudili ponovno rušenje ploče.
Novinari su zatražili od međunarodnih i kosovskih institucija da najzad otkriju ko iz godine u godinu čini ovaj vandalizam.
Nepoznate osobe polomile su i odnele ploču na kojoj je pisalo na srpskom i albanskom jeziku: "Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih“. Na mestu obeležja ostali su samo stubovi.
“Mi ne znamo ko ruši ovu tablu godinama, odgovor na to pitanje treba da nam da policija. Mi imamo pravo da sumnjamo, a sumnjamo da to radi neko čija savest nije mirna, ko se plaši i ko je direktno ili indirektno odgovoran za njihov nestanak,”- izjavio je predsednik UNS-a na Kosovu Budimir Ničić.
“Mi ćemo ovu tablu postaviti veoma brzo. Ne mogu oni toliko rušiti i sklanjati koliko mi možemo da postavljamo. Medutim, postavlja se pitanje smisla, ljudskosti i normalnosti. Postavlja se pitanje šta sa sistmom koji se na takav način obračunava sa nestalim novinarima,”- poručio je novinar Živojin Rakočević.
Slavuj i Perenić su nestali kada su krenuli da urade reportažu o povratku otetih monaha u manastir Zočište, skrenuli na pogrešan put i prešli na teritoruju koju je kontrolisala Oslobodilacka vojska Kosova.
Bili su u automobilu "Zastava 128" plave boje koji nikada nije pronaden.
Skrnavljenje mesta na kom su nestali novinari i rušenje ploče svaki put je prijavljeno policiji ali počinioci nikada nisu otkriveni.
UNS i DNKiM traže od Euleksa i kosovske policije da konacno počnu da odgovorno rade svoj posao i obaveste javnost šta su preduzeli kako bi bili pronadeni i kažnjeni kidnaperi novinara.
UNS i DNKiM podsećaju da je posle nestanka Slavuja i Perenića na Kosovu i Metohiji do 2005. godine nestalo i ubijeno sedam srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika.
Novinar i prevodilac Aleksandar Simović i fotoreporter Momir Stokuća ubijeni su 1999. godine, a radnik RTV Priština Mile Buljevic je nestao iste godine.
Medu nestalim novinarima je i Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, koji je nestao 2000. godine.
Ubijeni su i novinari lista „Bota sot“ Bekim Kastrati (2001) i Bardilj Ajeti (2005).
Nijedna otmica i ubistvo novinara i medijskih radnika na Kosovu i Metohiji nije rasvetljeno.
