David Ilić i Mihajlo Savić, brucoši iz Niša, početkom maja dospeli su u žižu javnosti zbog svoje zanimljive ideje da za sto dinara po Nišu raznose pošiljke do 10 kilograma.
Tako su zarađivali nešto novca, sve dok napise u medijima nisu videli službenici iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i to prijavili inspekciji. Postupajući po njihovoj predstavci, inspektor za poštanske usluge Ministarstva telekomunikacija pozvao je ove mladiće na razgovor.
- Pozvali su nas telefonom da dođemo, da čuju šta i kako radimo. Mi smo rekli da je to čist hobi, da od toga zarađujemo mali džeparac. Onda su nam saopštili da, ako hoćemo da nastavimo, moramo da nabavimo kurirsku dozvolu i da se registrujemo - navodi David Ilić.
Kako je navedeno u Zapisniku o inspekcijskom nadzoru, Iliću je predočeno da se “poštanske usluge obavljaju na osnovu dozvole, prema članu 78. Zakona o poštanskim uslugama, koju izdaje Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge”.
On je tada inspektorima izjavio da nije znao da za kurirske usluge treba dozvola, te da će se kod Agencije za privredne registre raspitati o postupku i ceni registracije i razmotriti “da li im se uopšte isplati da nastave sa radom, s obzirom na njihovu zaradu”.Danas su, međutim, na svojoj Fejsbuk stranici objavili da im se ipak - ne isplati.
Mi smo se raspitali šta i kako ide i shvatili da za cenu koju tražimo po pošiljci ne možemo da pokrijemo troškove oko registrovanja, a da podižemo cenu ne želimo, tako da smo rešili da zvanično prekinemo sa radom - kažu ovi mladići. Osim toga, kako tvrde, iz inspekcije su im rekli da moraju da ugase i Fejsbuk stranicu svoje kurirske službe "jer ni to nije po zakonu".
"Podržati entuzijazam mladih, ali ne i poslovanje u sivoj zoni"
Za profesora niškog Ekonomskog fakulteta Bobana Stojanovića nema dileme - svi moraju da posluju u okviru zakona, a ne u sivoj zoni, “bez obzira što se ovde radi o jednoj simpatičnoj stvari koja bi trebalo da bude podržana”.
Ipak, neophodno je, prema njegovim rečima, mladima omogućiti da ostvare svoje preduzetničke ideje i entuzijazam, između ostalog i fleksibilnijim zakonima.
Pretpostavljam da je zakon koncipiran prema monopolistima, krupnim učesnicima, i tu nema mnogo mesta za ostale. Ipak, ako je to delatnost koja ne donosi veliku zaradu, trebalo bi je stimulisati. To svakako mora da bude legalno, ali zakon mora da bude fleksibilniji u smislu tumačenja, jer nisu isto pošta i oni koji se bave kurirskom službom na biciklima - kaže Stojanović.
Profesor savetuje mladićima da probaju da se registruju drugačije, ukoliko je to moguće, kako ne bi “potpali” pod Zakon o poštanskim uslugama, “jer ako nekom odnesu ružu na adresu, to valjda ne bi trebalo da spada u taj zakon”.Ne treba da ih teramo u sivu zonu, niti da zaobilaze zakon, već da se registruju, recimo, kao preduzetnička radnja koja se bavi uslugama. To je možda jedini način da šire biznis, a da ostanu u legalnim tokovima. Osim toga, za preduzetničku radnju se plaća paušalno godišnje možda par hiljada dinara, to nije veliki iznos opterećenja - dodaje on.
Stojanović napominje i da ovi momci, ali i svi ostali koji imaju dobre ideje, mogu da probaju da dobiju pomoć u okviru programa poput “Pokreni se za posao”, ili da iskoriste to što je 2016. godina preduzetništva i da konkurišu za bespovratna sredstva.
