Građani Srbije sve češće sami sebi presuđuju, a samoubica je više nego žrtava ubistava i saobraćajnih udesa zajedno!
Ove podatke izneo je za Kurir demograf doktor Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu, koji kaže da činjenice koji se odnose na poslednjih pet godina potvrđuju da je broj samoubistava u Srbiji veći od broja poginulih u saobraćajnim nesrećama i broja ubijenih.
- Konkretni podaci iz prošle, 2016. govore da su se desila čak 962 samoubistva, dok su 123 osobe ubijene, a 551 je poginula u nesrećama. Među osobama koje su izvršile samoubistvo dominiraju muškarci. U Srbiji je približno tri puta više samoubistava muškaraca nego žena. U 2016. muškarci su predstavljali 73 odsto ukupnog broja umrlih usled samoubistva - navodi dr Penev.
Međutim, dodaje naš sagovornik, zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku upućuju na zaključak da je od početka 2000. prisutan trend smanjenja broja samoubistava, a da je prošlogodišnji broj samoubistava u Srbiji bio najmanji u poslednjih pola veka.
- Srbija se prema stopi suicida nalazi u gornjoj polovini liste evropskih zemalja. Prema podacima za 2010, Srbija se sa 16,6 samoubistava na 100.000 stanovnika nalazila na 15. mestu u Evropi - kaže dr Penev.
Samoubistva su najčešća među starima, a u Srbiji su preko polovine svih samoubistava izvršile osobe starije od 60 godina, dok je svako četvrto samoubistvo izvršila osoba starija od 75 godina.
- Posmatrano po obrazovanju, rezultati istraživanja ukazuju da stopa suicida opada s povećanjem obrazovnog nivoa. Međutim, okidači su mnogo raznovrsniji i zavise od pojedinca do pojedinca. Za neke to je teško oboljenje, za druge gubitak posla i naglo osiromašenje, za treće emotivni problemi - objašnjava sagovornik Kurira.
Sociolog Vladimir Ilić navodi da na odluku o samoubistvu najviše utiču usamljenost i izdvojenost iz društva.
- Ljudi se često ne obraćaju nikome za pomoć, jer i ne očekuju da će je dobiti. Suviše su depresivni da bi se nekome obratili. Problem je i prevencija, koja je generalno veoma loša u našem društvu - smatra Ilić. Ljiljana Simić
GUBITAK POSLA, DROGA, ALKOHOL
Psihijatar Ljiljana Simić navodi da motivi za samoubistvo mogu biti različiti, a da je ideja o tome zastupljena među svim starosnim dobima:
- U stanju izmenjene svesti usled zloupotrebe narkotika mlade osobe često razmišljaju o suicidu. Neko se odlučuje na to jer boluje od neke neizlečive bolesti, pa ima potrebu da prekine muke. Često utiče i materijalno-socijalni status, gubitak posla, razor porodice, nasilje u porodici, alkoholizam... Nažalost, ljudi koji imaju neki mentalni problem uvek budu obeleženi u nekom negativnom kontekstu. Još uvek je ljude koji imaju neki mentalni problem sramota da se obrate za pomoć, a ne treba se stideti. Uvek se treba obratiti za pomoć.
Slavica Ranisavljev Kovačev
IZNAD EVROPSKOG PROSEKA
Slavica Ranisavljev Kovačev, psiholog i volonter u centru „Srce“, koje se bavi prevencijom samoubistava, ističe da zabrinjava broj mladih ljudi koji razmišljaju o samoubistvu:
- Ljudi najčešće zovu zbog kombinacije problema, od gubitka drage osobe, otkaza na poslu, raskida s partnerom, a tu su i problemi mentalne i psihičke bolesti. Kada se te stvari izmešaju, to utiče da situacija izgleda bezizlazno. Stopa suicida u Srbiji, a posebno u Vojvodini, smanjuje se, ali je generalno i dalje iznad evropskog proseka.
Kurir / Mina Branković
Foto: Shutterstock, Printscreen, Privatna Arhiva
